Срби и Хрвати у будућности Ускрс славе заједно?

Вест да ће се следеће године календарски поклопити Ускрс православаца и католика одјекнула је као бомба, али након што су папа и Васељенски патријарх јавно поручили да би тако требало да буде и убудуће. Наиме, Васељенски патријарх Вартоломеј и папа Фрања усагласили су се да православци и католици заједно славе Ускрс, што се сматра једном од радикалнијих одлука за обе цркве.

Чувени верски аналитичар Драшко Ђеновић ово не сматра немогућим сценариом. Штавише, он сам поздравља ту иницијативу, оценујући је као нешто добро и природно.

-Ускрс припада Христу, а не нашим људским календарима - поручује Ђедовић. Он је подвукао да је Исус умро за све нас и да без његовог васкрсења никога не би ни било. У том смислу, сматра да су излишне било какве поделе јер ми (римокатолички Запад и православни Исток) све до раскола 1054. године и јесмо били једно, по Христу.

Коментаришући неке наше "домаће" нонсенсе у тој подељености, наш саговорник је као пример навео то да деца у Војводини и централној Србији не иду, с ходно верским празницима, у истом периоду на распусте.

Иначе, како каже овај верски аналитичар, непосредан повод за предлог који су изнели поглавари, јесте 2025. година и обележавање 1.700 година од првог Васељенског сабора 325. у Никеји. Све ово само потврђује позитиван став обе цркве да се Ускрс убудуће слави сложно.

На наше питање, шта би или ко евентуално могао да се нађе на путу реализацији ове иницијативе, Ђедовић је кратко рекао "тврдоћа људских срца".

Подсетимо, Васељенски патријарх Вартоломеј досадашње одвојено прослављање Ускрса код православаца и католика окарактерисао је, како је пренео грчки лист Protothema, као "скандал" јер, баш као и Ђедовић, сматра да је Ускрс Христов а не ствар неких људских календара. Важне су Вартоломејеве речи да је је циљ да ово постане трајна пракса, а не само за 2025. годину, када ће се и онако календарски поклопити Ускрс православних и католика (као и западњака, укључујући протестанте и друге).

Док до те праксе не дође, све је ово на нивоу неке тежње и, очекивано, има и противника из "одређених кругова". Како наводи поменути грчки медиј, представници Московске патријаршије и њени следбеници, укључујући поједине свештенике, политичаре и присталице ултраконзервативних или екстремно десничарских фракција, оштро се противе свакој врсти зближавања са "расколницима" или "јеретицима", како се често називају католици.

Истини за вољу, иницијатива два поглавара изнад је литургијских или догматских питања и доводи се у везу и са тренутним геополитичким превирањима, а посебно уратом између Русије и Украјине.

Ипак, упркос могућим компликацијама на путу од идеје до реализација ове приче, патријарх Вартоломеј истиче да су он и папа Фрања оптимистични јер "постоји добра воља и спремност с обе стране".

Иначе, подсећања ради, поменути Први никејски сабор или Васељенски одржан од 20. маја до 30 јуна 325. године био је својеврсно светско "уједињење" којуе је сазвао римски цар Константин И Велики. Жеља му је била да разреши питање неслагања у александријској Цркви везано за питање да ли Исус има  исту или сличну бит са Богом Оцем. Епилог је био установљење Ницејског симбола вере - догме које су се морали држати сви Хришћани.

Што се тиче саме намере да припадници обе вероисповести Христово васкрсење славе исти дан морамо рећи да је било више покушаја. Рецимо, 1997. године, Светски савет цркава и Блискоисточни савет цркава је предложио да се задржи календар Никејског сабора, али да се не користи ни грегоријански ни јулијански календар. То значи да ниједна црква не би морала да усвоји календар друге цркве.

Извор: Србија Данас/Телеграф