ДА ЛИ ЈЕ ОБЛАЧЕЊЕ ПОВОД ЗА СЕКСУАЛНО УЗНЕМИРАВАЊЕ? Недопустив правилник Правног факултета (ФОТО)
Стандард о раду факултета је написан, али никада није спроведен као важећи, кажу са Правног факултета.
У јеку скандала о сексуалном злостављању у школи Мирослава Алексића, Правни факултет постао је једна од главних тема због правилника који забрањује студентима облачење које би, како се наводи, могло да да повода за сексуално узнемиравање. Факултет је наишао на осуду, јер таква одредба аболира злостављаче и дискриминаторе. Са Правног поручуја - то је несрећна формулација, а струка каже да су такве појаве недопустиве.
ЗАХВАЉУЈУЋИ ВАМА ЈЕ УСПЕЛА! Мала Миња стигла у Лос Анђелес по своју шансу за излечење (ФОТО)
ДАНАС СЛАВИМО ПРЕПОДОБНОГ ТЕОДОСИЈА ВЕЛИКОГ: Посветите му ову молитву ако желите да се решите свих мука
ТОКОМ ДАНА ОБЛАЧНО И ТОПЛО, УВЕЧЕ СЕ ВРАЋА ЗИМА: Нагла промена времена, спремите кишобране!
Тражећи примере добре праксе заштите од сексуалног узнемиравања, како би их применила у изради статута за свој Филозофски факултет, студенткиња Љубица Влаховић прошлог јануара посетила је сајт Правног.
Отворила је документ "Стандарди рада" у коме стоји да ће студенти бити удаљени са испита или предавања ако се буду облачили или понашали тако да дају повода за сексуално узнемиравање или неки други вид дискриминације.
- Та одредба поручује да је жртва одговорна за нешто што се њој деси, да она може одећом или било којим својим понашањем да изазове сексуално или било какво друго насиље или дискриминацију, што ја мислим да је злочин и то не сме нигде да се говори, ни у јавном простору, а посебно не на Правном факултету и у њиховим документима - навела је Влаховић.
Одлучила је да се обрати Повереници за заштиту равноправности, од које је 17. марта добила одговор да ће тражити објашњење Правног факултета и да ће је обавестити о даљем поступању.
- Од тада, па до сада, када је то поново испливало у јавност, мене нико није контактирао, нити се нешто променило, јер сам пре два дана кад сам то објавила на друштвеним мрежама ушла на сајт Правног факултета и тај члан је стајао тамо и даље - додаје она.
Повереница наглашава да је њена канцеларија реаговала на допис и да је факултет контактиран још пре неколико месеци.
- Јер је то обраћање грађанке стигло на крају мог првог мандата, у међувремену се ништа није дешавало, па смо обновили тај захтев Правном факултету и тренутно тече рок од 15 дана да одговоре на наше обраћање и верујем да ће и то стићи, па ћемо видети заиста шта је било - напомиње Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.
Декан: Стандард о раду никада није постао норма
Факултет можда још није одговорио Повереници, али јесте појединим новинама. Декан Зоран Мирковић објашњава - била је то несрећна формулација, правно и морално неодржива.
- Тај Стандард о раду никада није постао норма на Правном факултету. Он јесте написан, али никада није спроведен као важећи. Једноставно, доспео је у етар и ми смо више пута покушали да га склонимо са Гугла зато што се не спроводи, али једноставно нисмо успели - саопштио је декан Правног факултета Зоран Мирковић.
Међутим, по свему судећи јесу успели, јер документа на сајту нема, уместо њега само порука да страница не постоји.
А иако је његову реакцију прочитала у медијима, повереница поздравља објашњење декана да није реч о званичном документу.
- То би било нешто што је апсолутно дискриминаторно, јер жртва не може бити крива ни за шта нити изазвати на некакво понашање - казала је она.
У Комитету правника за људска права поручују да је документ настао 2005, када питања злостављања и дискриминације нису била регулисана законом као што су данас, али да то не оправдава Правни факултет који је дужан да ажурира правила пословања.
- Али просто мислим да се овај пропуст може приписати пре једној неажурности, него заиста намери да се на другачији начин дефинишу појмови од онога како су дефинисани законом - истакла је Милена Васић, из ове организације.
Васић сматра да би Правни факултет требало да буде институција која подиже стандард, а не да га спушта и додаје да је добро што је документ повучен јер то указује да су свесни проблема, док је за Влаховић тужно то што институције функционишу тек када јавност реагује бурно.
