Да ли се правилно крстимо? Многи у овоме греше, ево шта заправо представљају ТРИ ПРСТА
Крсни знак чува нас и штити од сваке непријатељске силе. Када ваљано ставимо на себе крсни знак, онда нас Анђео Христов чува и штити, истицао је Свети Серафим.
Преподобни Серафим Саровски био је један од најважнијих руских православних светаца, познат по својим духовним подвизима, прозорљивости и чудотворству.
Серафим је од Бога добио многе благодатне дарове, које је користио како би помагао људима, посебно монасима. Његове речи, испуњене љубављу и мудрошћу, додиривале су срца и најхладнијих душа. Дневно је примао скоро две хиљаде посетилаца, који су долазили по лечење, савете или благослов.
Иако је био веома цењен, Серафим је остао скроман, називајући се "убогим Серафимом“. Умро је 14. јануара 1833. године, клечећи пред иконом Мајке Божје "Умилење", обележен скромношћу и дубоком вером.
Поред физичких и духовних исцељења, Серафим је оставио и драгоцене савете о очувању унутрашњег мира, наглашавајући да је мир у Христу најважнији, јер он превазилази све духовне борбе и искушења. Његове речи и данас инспиришу многе, готово два века након његове смрти.
Један од таквих савета, који нам је оставио Свети Серафим јесте и онај зашто би људи требало да се прексте и то на онако, како је Бог заповедио.
- Због чега се ми осењујемо крсним знаком? Крсним знаком се осењујемо тј. крстимо се, прво ради тога да би тај знак на нама видео Бог. Да, браћо Бог види када се ми крстимо, када стављамо на себе знак крста. А неки од вас се крсте немарно, брзајући, и нимало се не удубљују у то што чине! Грех је тако крстити се! Ваља се крстити са пажњом и страхопоштовањем. Кажеш - нема силе у крсту?! Није тачно, има у крсту силе, и то велике, када се крстиш како треба - са вером и страхопоштовањем, и мислећи о томе шта заправо чиниш. Крсни знак је знак због кога Бог обраћа Своју пажњу на нас и због кога на нас излива Своју спасоносну доброту - истицао је Свети Серафим, али ту није стајао:
- Крсни је знак онај печат због кога Бог прима наше молбе. Молити се, знаменујући се крсним знаком, значи молити се, искати нешто у име Исуса Христа: "Ја нисам дошао сам, мене је Исус Христос послао к Теби, Господе! А да је то стварно тако, сведочи печат Његов на мени - крсни знак!" Ако, пак, мислиш, човече, да у крсту нема силе, зашто се онда уопште и крстиш? Или никако не стављај на себе крста, и онда ће сви знати да ниси Хришћанин, или га стављај онако како треба: не брзајући, са страхопоштовањем и пажњом, удубљујући се у то што чиниш! Значи, ми се осењујемо крсним знамењем да бисмо привукли на себе благодат Божију.
Он наглашава да се треба крстити и због Ђавола.
- И још се крстимо тога ради да би то видео лукави, наш непријатељ - ђаво. Да, браћо, нека и лукави види како се ми осењујемо крсним знаком, нека види зато што он тај знак не воли. Као што се боји Самог Исуса Христа, тако се исто лукави боји и знака Христовог - Крста. Крст је најпоузданије оружје против ђавола, најјача заштита од њега, најоштрији мач против - непријатеља... Крсни знак чува нас и штити од сваке непријатељске силе. Када ваљано ставимо на себе крсни знак, онда нас Анђео Христов чува и штити. Ђаво бежи од крсног знака, а Анђео нам на крсни знак прилази. Најзад, ми се крстимо и ради тога да бисмо пред другима исповедали Исуса Христа, Који је распет на Крсту - да, нека људи виде Кога ми то исповедамо, у Кога верујемо, у Кога се надамо, Кога волимо, Кога поштујемо! - истицао је Свети Серафим.
- А тебе је, међутим, понекад стид да се прекрстиш! Знаш ли ти какав грех тиме чиниш? То значи да се стидиш што си Хришћанин - стидиш се што припадаш Христу, што у Христа верујеш, у Христа се надаш, Христа поштујеш и волиш!... Не, немој се стидети да признаш да си Хришћанин, да си Христов, иначе ће се Исус Христос постидети да те призна Својим на Страшном суду Своме и неће хтети да те прими у Царство Небеско. Према томе, ми се крстимо ради тога да бисмо показали да смо Хришћани, да би то видео Бог, да би видео Анђео-Чувар наш, да би видео лукави и да би људи видели да смо Хришћани. По томе како се човек крсти, може се одредити и какав је Хришћанин. Чак се може и овако рећи: "Како се ко крсти, тако и верује"! У духовном животу у свему се почиње од малог. Ко испуни мало, утврђује се у већем. Из мајушног семена страхопоштовања израста велико стабло хришћанске побожности.
Извор: Србија Данас/Religija.rs
