ДА ЛИ СТЕ ПОМЕРИЛИ КАЗАЉКЕ НА САТУ: Ноћас почело летње рачунање времена, до када ће то бити пракса?
И ове године земље чланице ЕУ и Европска комисија нису донеле коначну одлуку да ли ће се определити за зимско или летње рачунање времена.
Померањем часовника за један сат унапред, односно са два на три сата ујутру, у Србији је данас почело летње рачунање времена.
Бранко Симоновић из Астрономског друштва "Руђер Бошковић" каже да је увођење летњег читња времена 1983. године у Србији имало за циљ да се искористи што већи део обданице, како би и продуктивност у раду била већа, али да су се у међувремену прилике промениле, пре свега уведено је ново радно време, а и навике људи што се тиче одласка на спавање су се промениле.
Према његовим речима, Србија је и овог пута прешла на летње рачунање времена, а до када ће то бити пракса остаје да се види, будући да ћемо се прилагођавати општим решењима у окружењу и шире.
УЈУТРУ ЋЕ ВАМ БИТИ ПОТРЕБАН КИШОБРАН: Време данас право пролећно, поподне стиже разведравање!
ПОНОВО РАЗБИЈЕНА КОРОНА ЖУРКА: У локалу затечено више од 100 људи у центру Београда
ВЕСТ КОЈА СЕ НЕЋЕ ДОПАСТИ СПАВАЛИЦАМА - НОЋАС ЋЕМО СПАВАТИ КРАЋЕ! Како да "преживимо" померање сата?
- Оно што је невоља са овом препоруком која ће пре или касније ступити на снагу јесте што је предложено да се укине летње читање времена, односно указно време и остављено је свима на вољу да се определе за летње време или трајно летње стање. Е, то је оно што је нека невоља у најави јер је питање како ће различите државе да подесе своје читање времена што потенцијално може да буде незгодно, јер од једног реда прелазимо у неуређено стање - рекао је Симоновић.
Како је рекао, постоји дилема које време више одговара овом поднебљу, али да он сматра да би могло да се уведе и "треће време", односно прелазак на читање времена од пре 1983. године.
То решење подразумевало је зимско читање времена и трајно остајање у средњоевропској часовној зони, али и померање радног времена један час уназад, како би се повољније искористила обданица.
Ипак, сматра он, у међувремену су се ствари "замрсиле" у односу на некадашње време, пре свага радно време.
- Зимско читање времена у овом случају је неповољно јер преспавамо неефикасно, односно преспавамо онај први део обданице током године и мало од обданице нам остаје у другом делу дана. Летње (трајно) читање времена је у том погледу повољније јер се боље искориштава обданица, али нас она измешта из наше основне средњеевропске часовне зоне у источноевропско, односно одваја нас од већег дела Европе којем припадамо - рекао је Симоновић.
Уколико би се читање времена вратило на оно од пре 1983. године, каже Симоновић, могло би да се прилагоди и радно време - односно, радно време би се померало, примера ради, на седам са осам сати.
- Ја бих додао и као још једну могућност, а то је да се уопште не дира часовник него да се уведе указно радно време. Да се рецимо декретом уведе да се за стање на часовнику вежу они који од њега зависе својим радом. А то су трговине, школе, предузећа и онда да се указно помери само радно време - рекао је Симоновић.
Он је рекао и да претпоставља да ће влада одлучивати о томе како ће се мењати читање времена, али и да би једна од могућности могао и да буде референдум на коме би се грађани питали по ком времену желе да се рачуна време.
- Да бисмо отишли на референдум пођеднако је важно да људи сасвим добро разумеју шта добијају, а шта губе и како то у стварности изгледа, јер из искуства говорећи , расправе које се воде о том питању у суштини су сасвим погрешно постављене, тако да мислим да би о тој теми требало сви да се обавестимо довољно добро а онда да се јавно одлучујемо - рекао је Симоновић.
