ШТА ДАНАС СЛАВИМО И ЗАШТО ЈЕ 11. НОВЕМБАР НЕРАДНИ ДАН? Тачно у 11 сати званично је окончано СТРАДАЊЕ које ћемо заувек памтити
Србија ове године десети пут слави Дан примирја, заједно са другим победницама Првог светског рата, у којем је изгубила скоро сваког трећег становника.
Пред грађанима Србије је последњи нерадни празник у овој години, али руку на срце много је оних који и не знају шта се то празнује и због чега у четвртак, 11. новембра, евентуално неће ићи на посао.
"ОСТАВИМ ПАЦИЈЕНТА У КРЕВЕТУ, А СУТРА ГА НЕ ЗАТЕКНЕМ ТУ" Бенефицирани радни стаж медицинарима - Вучићеве речи убрзо ће постати стварност
СРАМНО! УНИШТЕН ЈОШ ЈЕДАН МУРАЛ: Креч бачен на лик доктора Миодрага Лазића (ФОТО)
ДЕТАЉАН СПИСАК Мења се радно време услужних објеката у Београду - ево како ће радити
Србија ове године десети пут слави Дан примирја, заједно са другим победницама Првог светског рата, у којем је изгубила скоро сваког трећег становника.
Дан примирја обележава се у земљама чија је судбина 11.11.1918. године у 11 сати била на столу специјалног вагона маршала Фердинанда Фоша у граду Компјењу у Француској, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат. Версајским миром, потписаним 28. јуна 1919. године и званично је окончан један од најкрвавијих ратова у светској историји. Као Централне силе бориле су се Немачка и Аустроугарска, а на другој страни, силе Антанте - Русија, Француска и Велика Британија.
Прослављамо га од 2012. године
Дан капитулације Немачке у Првом светском рату је државни празник у Србији и прославља се од 2012. године, а пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама од 2005. Према речима историчара, 11. новембар је прича о грозотама рата, прича о слави и слободи. Сви су сложни да се на тај датум у Краљевини Југославији увек гледало као на дан мира. Сви су имали у породици некога ко је настрадао у рату тако да им је тај дан био дан жалости за мртвима, жал за жртвама рата, али и дан радости јер је рат завршен.
- Позиције које је српска војска држала 11. новембра 1918. постају границе Срба, Хрвата и Словенаца и то су данашње границе постјугословенских република. У доба Краљевине Југославије, Дан примирја је обележаван, али не у својству државног празника. Победоносна војска је била српска војска, а након Првог светског рата је настала Краљевина Југославија, дакле, потпуно други државни, идеолошки, друштвени и етнички концепт - рекао је историчар Дејан Ристић.
Празник који се слави широм света
Тако су се тек осамостаљењем, 2006. "створили услови" да Србија на овакав начин слави Дан примирја.
Веома је битно, кажу поједини историчари, што славимо 11. новембар, као и остале земље, а не 13. када је београдско примирје јер управо тиме, "показујемо да смо део шире приче".
Дан примирја се обележава у Уједињеном Краљевству, Француској, Белгији, Новом Зеланду. Под именом Дан сећања у земљама Комонвелта, а под именом Дан ветерана у САД. У част победе Британци и грађани држава Комонвелта истичу значке у облику цвета булке, и зову овај дан и Дан макова, као цвета који је први никао у Фландрији. У Русији се истиче георгијевска лента, наранџасто-црна трака преузета са Ордена светог Ђорђа која се у овој земљи носи и поводом Дана победе у Другом светском рату.
Душан (16), прва српска жртва у рату
Србија је у Првом светском рату изгубила између 1.100.000 и 1.300.000 људи, трећину укупног становништва. Прва жртва био је један шеснаестогодишњак. Душан Ђоновић био је чиновник Железничке дирекције и четник у чети војводе Јована Бабунског.
Истог дана када је објављен рат, почео је и напад на Београд. Пошто су Сава и Дунав били граница, српска војска је оборила стари железнички мост како Аустроугари не би могли да дођу копном. Управо тада, пале су прве жртве. Са српске стране је погинуо млади Душан, док се са мађарске стране у води утопио Иштван Балохи.
Неки ће спојити четири слободна дана
Толико што се тиче историје, а када је садашњост у питању, њој ће се највише обрадовати запослени у јавним предузећима и државним установама који ће имати у четвртак дан одмора, док ће они запослени код приватника у 99 одсто случајева радити као и сваки други дан. Тако се за сада слави Дан примирја у Србији, који се очигледно у приватном сектору и даље празнује радно.
Они који успеју добро да се испланирају, па у петак на пример узму слободан дан и све то споје са викендом, имаће четири слободна дана која би могла да искористе негде да отпутују. Ђаци су свакако на мини распусту до понедељка 15. новембра, па је многима идеална прилика за одлазак на Златибор, Златар, Дивчибаре, Копаоник или већ на неку од домаћих планина, као и бања. Наравно и иностранство долази у обзир, где се то може. Будимпешта или Беч, нису толико далеко.
Сви садашњи, али и бивши празници
Иначе у Србији у празничним данима одмарамо 13 дана годишње. Почели смо са 1. и 2. јануаром поводом дочека Нове године, а затим 7. јануаром када смо прославили Божић и наставили у фебруару 15. и 16. када се обележавао Дан државности. За Васкрс смо имали четири нерадна дана, па још три за Први мај. У чевртак, 11 новембра је и последњи празник, односно нерадан дан у овој години.
Радно прослављамо још и Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату (22.април), Дан победе (9 мај), Видовдан (28. јун) и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату (21. октобар).
Празнике које смо празновали, а сада их се радо сећамо из времена бивше Југославије, пре свих су 29. новембар Дан републике (укинут 2002. године), познат и по масовним свињокољама од Триглава до Ђевђелије, Дан младости (укинут 1988. године) и 4. јули Дан борца (укинут 2001.). Свака република имала је и своје празнике па је у Србији то био 7. јули Дан устанка народа Србије (укинут 2001. године) који је обележавао годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете у Белој Цркви када је Жикица Јовановић Шпанац на сеоском вашару убио два жандарма.
