ДАНАС ЈЕ ДАН СЕЋАЊА: Скоро целу заједницу Јевреја у Нишу избрисао је Други светски рат
27. јануар изабран је за Међународни дан сећања на жртве Холокауста, којих је према званичним проценама било око 6 милиона, милион и по било деце.
У периоду страдања затварани су и у нишком логору "Црвени крст", убијани на брду Бубањ или премештани у логор Сајмиште где су гушени гасом. Крај Другог светског рата нико од заробљених нишких Јевреја није дочекао.
Нишки Јевреји су пре Другог светског рата живели слободно. Важили су за угледне грађане међу којима су били и истакнути лекари, трговци и уметници, а сам почетак рата дочекало је око 400 Јевреја у Нишу.
Данас се обележава Међународни дан сећања на жртве Холокауста: Дан када су се спасили логора смрти
БРОЈКЕ И ДАЉЕ ВИСОКЕ: Скоро 800 новозаражених у Нишу, град на југу Србије остаје жариште короне
ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ И МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ЗНАЛИ ИСТИНУ: Мошти Светог Саве нису спаљене, налазе се у овом манастиру
Како каже Јасна Ћирић из Јеврејске заједнице, на самом почетку њима су одређеним уредбама ускраћена сва основна права.
Јеврејима се забрањивало уписивање у школу, избацивани су са посла, радње су им одузимане, као и сва имовина, док их нису дефинитивно одвели у логоре. Куће су пљачкане, наша синагога је доласком Немаца претворена у коњушницу и све црквене и матичне књиге су спаљене - каже Јасна Ћирић.
Наводи да су Јевреји под уверењем да су добри грађани остали у Нишу, међутим, доласком Немаца почињу њихова хапшења и смештање у логор "Црвени крст".
1942. године након пробоја логора Немци су као одмазду у периоду између 17. и 19. фебруара на брду Бубањ убили све нишке Јевреје, међу њима и Јевреје из околних места. Нико од оних који су хапшени и довођени у логор није дочекао крај рата - каже Ћирић.
Она објашњава да су на брду Бубањ убијани мушкарци, а жене и деца су у логору Сајмиште гушени гасом, као и да су они спорадично убијани све до 1943. године, када их више није било.
Крај рата дочекало је само седморо њих који су успели да се сакрију или су били заробљеници других логора.
Да је велики број Јевреја из других крајева долазио у Ниш потврђује и историчар и кустос Народног музеја Небојша Озмић. Он каже да су Јевреји у том периоду непрестално гоњени, те да су тражили сигурно место како би избегли стрељање. Долазили су, каже, из Сарајева, Пољске, Румуније, скривајући се од немачке власти.
Нишки Јевреји су међу првима били смештени у логорску зграду у изузетно нехуманим условима. Одређени број Јевреја се спасао, за неке знамо да су их спасили Срби, као на пример породица Данон која је била скривана у кући Драгише Цветковића - каже историчар.
Лажним идентитетима и уз помоћ суграђана неки су успели да се спасу, а како објашњава Озимић сама чињеница да су били део Јеврејске заједнице значила је да ће кад тад бити убијени.
Већина оних који нису успели да избегну хапшење, објашњава, смештани су у поткровљу логора, у тешким условима и како је у то време било јако хладно, деца су умирала од упале плућа, а долазило је и до ликвидација.
Нишки логор отворен је септембра 1941. године и кроз њега је од тада, па све до 14. септембра 1944. године, прошло око 30.000 људи.
27. јануара 1945. године војници Црвене армије успели су да ослободе концентрациони логор Аушвиц и тај датум се узима као Међунродни дан сећања на јеврејске жртве холокауста. И поред толико жртава, како кажу из Јеврејске заједнице, овај дан се не обележава у Нишу, нити Град на било који начин одаје почаст страдалим суграђанима.