ДАНАС ЈЕ ВЕЛИКА СУБОТА: Ево шта верници треба да раде да би им "кренуло" у животу
Најраширенији назив за дан уочи Ускрса је велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота.
Православна црква и верници обележавају данас други дан хришћанске жалости, Велику суботу. То је дан који је Христос провео у Хаду па га верници обележавају у молитви и тишини. По завршеној литургији једе се хлеб и вода (сухоједење). Верује се да је Христос био тога дана телом у гробу, а духом у Хаду, а у исто време "на престолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице".
На тај последњи дан Недеље страдања и смрти верници целивају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.
ПОНОСНО ПРЕДСТАВЉАЛИ СРБИЈУ: Млади научници из Малезије донели седам медаља (ФОТО)
Патријарх Иринеј: Молим се Богу за Србију без подела!
Уочи највећег хришћанског празника: МИЛОВИ ИЗРОДИ срушили родну кућу СРПСКОГ ПАТРИЈАРХА
Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења. Свештеници у православним храмовима се у знак васкршње радости и победе над смрћу пресвлаче у свете одежде и у осветљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вести анђела. Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се, уместо литургија, служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима.
ЦРВЕНА СУБОТА
Најраширенији назив за дан уочи Ускрса је велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота. Сви ови називи опомињу на дуге Христове муке на распећу. У Босанској крајини и Херцеговини најчешћи је назив црвена субота зато што се тада масте или шарају ускршња јаја, најчешће у црвено. Приповеда се да су сва јаја поцрвенела у тренутку када је Исус васкрснуо из гроба и зато их ваља бојити у црвено.
ДАН ЗА ЗАВРШАВАЊЕ ПОСЛОВА
Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Чисти се кућа, спрема одећа, боје јаја, по правилу изјутра пре изласка сунца. У Хомољу месе колач - васкршњак - окићен босиљком, као и мањи колачићи. У југоисточном Банату месе колачиће који се после бдења носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади.
На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. Верује се и да би на Велику суботу требало да се учини какво добро или милосрдно дело да би "некоме кренуло".
У Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада "масте", односно боје јаја у црвено. Фарбају их тако што улију воду у лонац и у њу сипају црвену боју или вразило. Затим се запали провлак воштанице па се њом праве шаре по јајима. Обично су то биљни мотиви, са представама сунца, месеца и крстића. Кад вода проври, стављају јаја и кувају све док три пута не очитају "Оче наш.." или једном "Верујем.."
Искуство је показало, да је то време довољно да се јаја скувају. Када се јаја охладе, жене их бришу крпом једно по једно при чему се показују шаре.
У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или "масте" у чађи. Јаја искључиво боји женска чељад.
