ДАНАС ЈЕ ВЕОМА ВАЖНО ДА УЧИНИТЕ НЕКО ДОБРО ДЕЛО: Зашто се Велика субота назива страшна субота? (ВИДЕО)
Најраширенији назив за дан уочи Ускрса је Велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота.
Православни верници данас, дан након Великог петка, обележавају празник Велике суботе, други дан хришћанске жалости.
Тај дан Христос је провео у Хаду, па се обележава у молитви и тишини.
"НАШИ СМО, НЕМА ТУ ВИРУСА" Гужва и музика од јутра - како се ове године проводе празници и поштују ли се мере?! (ФОТО)
УЖИВАЊЕ У ПРИРОДИ БЛИЗУ БЕОГРАДА: Уколико немате идеју где, ми имамо неколико сјајних предлога (ВИДЕО)
ПРВИ МАЈ БЕЗ ПРОТЕСТНИХ ОКУПЉАЊА И ШЕТЊИ РАДНИКА: Неће бити ни Устанка ни Уранка, ово је РАЗЛОГ
Најраширенији назив за дан уочи Ускрса је Велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота. Сви ови називи опомињу на дуге Христове мука на распећу и упућују људе да треба да учине какво добро или милосрдно дело.
То је она субота у коју је Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се празнује дан његовог Васкрсења.
У Босанској крајини и Херцеговини најчешћи је назив црвена субота зато што се тада масте или шарају ускршња јаја, најчешће у црвено. Приповеда се да су сва јаја поцрвенела у тренутку када је Исус васкрснуо из гроба, и зато их ваља бојити у црвено.
Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. Слави се победа Христова над смрћу и први пут се сазнаје да је ово благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав.
У њој је Спаситељ уснуо, уз његово обећање да ће васкрснути у трећи дан. Верници целивају плаштаницу која је на Велики петак свечано изнета пред православне олтаре.
Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник победе живота над смрћу који је основа хришћанске вере.
Овај обред се поштује у свим православним храмовима, а у Јерусалиму се сва догађања везују за Цркву Гроба Христовог, где верници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави “Благодатног огња”.
Сутра је и последњи дан Великог поста.
Народни обичаји и веровања на овај дан
Плаштаница у коју је Јосиф из Ариматеје увио тело Христово након скидања са Крста симболички се на Велики петак износи на Христов гроб, а целива се и на Велику суботу, да би у вечерњим часовима била изнесена испред храма и трипут се око цркве носи, а затим поново спушта у гроб.
Месе се обредни ускршњи хлебови и колачи – ускршњаци. Обично су округли са рупом у средини где се на Васкрс стави јаје. У Хомољу васкршњак оките босиљком и месе додатно мање ускршње колачиће.
У југоисточном Банату такође месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади.
На Велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или “масте” у чађи. Јаја, сходно народном веровању, ваља да фарбају искључиво жене.
Традиција је и да се првог Васкрса, у оним породицама које су добиле принову, а где дете није још напунило годину дана, јаја не фарбају и да се таквој деци даје неофарбано јаје. Исто важи и за породице које су имале смртан случај, јаја се не фарбају првог Васкрса након тог догађаја.
По старој традицији на Велику суботу могу се у храмовима обавити крштења оних који су приступили вери и припремили се за то.
