Данас је јесењи Крстовдан: Верници треба да поштују 2 обичаја, а једна ствар је забрањена уколико желите да вам цела година буде успешна!
Српска православна црква и њени верници данас прослављају јесењи Крстовдан, успомену на дан када је царица Јелена 326. године, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на коме је разапет Исус Христос на Голготи.
Верници се током данашњег дана придржавају поста, а бере се и посвећује босиљак. Крстовдан се слави два пута годишње: 18. јануара — зимски Крстовдан и 27. септембра — јесењи Крстовдан. На зимски се, према предању, укрштају ветрови, а у цркви се крст ставља у воду и, ако се вода замрзне, очекује се долазак родне године. Уколико се вода не смрзне, верује се да ће година бити "болешљива и оскудна".
Јесењи Крстовдан
Према предању, царица Јелена је пронашла крст када је отишла у Палестину да посети света места. Патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару, где је празник обележен црвеним словом као заветни празник.
Овај празник је велики и датира још из периода пре хришћанства.
Два празника у истом дану
Како каже хришћанско предање, народ је одговорио патријарху молитвом Господе помилуј, која се и до данас на исти начин пева на православним литургијама. На тај празник, истовремено се слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим. Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.
Народ се на данашњи празник труди да обезбеди успешну сетву и добру годину, те се у оквиру овога босиљак уноси у кућу како би се обезбедило здравље породице. У градским срединама је другачије, те обичај налаже и одлазак у цркву и уношење биљке.
Обичаји на празник
Сваки Србин и свака Српкиња зна да је на Крстовдан обавезан строги пост. Многи верници тог дана једу само бели хлеб и црно грожђе. Исто тако, обавезно је радовање: "Радуј се, Крсте, јер на Теби Христос, Бог наш, својевољно рашири руке Своје и изврши наше спасење!"
Народ верује да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема. Још једно велико правило је да се на јесењи Крстовдан ископа велика рупа и у њу посади воћка, како би се гране што више разгранале. Истина је да је управо овај дан најпогоднији за садњу воћа.
Према народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.
У многим крајевима се на дан јесењег Крстовдана предсказује и време
Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна.
Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.
Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.
Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.
Ако је Крстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако је ведар, биће сувомразице.
За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.