Готово сви Срби знају због чега је Видовдан један од највећих празника у српској историји. Али многима је непознато да су се тог датума догодила два атентата од којих је један можда и значајнији од Косовског боја.
Дакле, на прво слушање, рекло би се да о Видовдану нема непознаница. Међутим, уврежено знање о овом празнику пред историјским чињеницама црвени ко недељно слово у календару. Ретко шта што смо чули, учили, а понајвише гледали о Косовском боју, није мит или легенда.
Виши научни сарадник Историјског института у Београду Александар Узелац говорио је о видицима колективне свести.
- Историјски и симболички значај Видовдана везан је превасходно за догађај који се на овај дан одиграо 1389. године. Реч је о знаменитој Косовској бици. Косовска битка је догађај из српске средњовековне историје који је без сумње највише стекао митску и легендарну ноту, потискујући историјске чињенице. Када бисмо набрајали митове о Косовској бици требало би нам много простора. Стога ћу истаћи само једно питање које увек занима читаоце - да ли су Срби победили или изгубили Косовску битку? - апострофира Узелац.
Он подсећа да су српски табор у Косовском боју чинила три великаша и савезника - кнез Лазар, краљ Твртко и Вук Бранковић, на чијој се земљи битка и одиграла.
- Иако уједињени у томе да пруже отпор Турцима, три савезника нису имала истоветне интересе или визуру догађаја. Исход битке је из перспективе краља Твртка био победа, будући да је турски владар Мурат погинуо и да се турска војска повукла са бојишта, не стигавши до Тврткових земаља. Зато је он вести о победи одмах послао у Трогир и Фиренцу, одакле су се прошириле и у друге крајеве Европе. Међутим, битка није доживљена као победа у земљама кнеза Лазара, које су остале без свог предводника и претрпеле тешке људске губитке. О томе сведочи и чињеница да је кнегиња Милица да би обезбедила Лазарево наследство за њиховог сина Стефана, признала врховну власт Муратовог наследника Бајазита - објашњава Узелац.
Муратово убиство свакако није било као на филму.
- Најстарији извори, укључујући и поменута Тврткова писма, сведоче нам да је он погинуо током самог боја и у склопу борбених дејстава. То су заједнички извршила дванаесторица српских племића који су успели да се током битке пробију до шатора непријатељског владара. Њихова имена савременици нису записали – подвлачи Узелац.
Херој Милош Обилић се појавио у предањима, а не пред Муратом.
- Милош Кобила, Кобилић или Обилић, у изворима се спомиње тек један век након Косовске битке и то, занимљиво, најпре у грчким и турским, а тек потом у српским списима. Зато је он легендарна, а не историјска личност. Начин на који је у каснијем српском народном предању представљено Милошево убиство Мурата, и како је приказано у филму који сте поменули, у ствари изворно потиче из турске традиције. Турским хроничарима је било згодније да Муратово страдање прикажу као мучки чин од стране наводног пребега из противничког табора, него као војни подвиг неколицине храбрих противника. У време османске власти, српско народно предање је преузело поједине елементе турске традиције о Косовском боју, укључујући и причу о томе како је Мурат изгубио живот - наглашава виши научни сарадник Историјског института у Београду.
Када је српска војска започела Косовски бој нико није ни знао шта је Видовдан.
- Назив долази од имена ранохришћанског свеца, Светог Вита, који је пострадао у време Диоклецијанових прогона хришћана. То је светац који се обележава и у католичкој и у православној цркви, али је његов култ био много јачи и израженији у западној Европи, где је био сматран заштитником игре и забаве, него на истоку. У српској средини, назив "Видовдан" се за овај датум усталио тек у 19. веку, у време борби за ослобођење српских земаља од турске власти - истиче Узелац.
У жељи да освета османлијском непријатељу за пораз у Косовском боју има потпуну симболику након пет векова, може се пронаћи да су Књежевство Србија и Књажевина Црна Гора прогласиле рат Турској 1876. године баш на Видовдан. Међутим, како каже Узелац, то није тачно. Рат је проглашен 18. јуна.
Ипак један други, заправо Први светски рат почео је практично 28. јуна 1914. године када је припадник "Младе Босне" Гаврило Принцип убио аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанд у Сарајеву. Тај атентат је можда био значајнији догађај за Србију и од самог Косовског боја.
Тачно седам година касније догодио се још један атентат - овај пут у Београду и то непосредно пошто је краљевина Срба, Хрвата И Словенаца добила свој први устав.
- То је релативно слабо познат, али важан догађај из новије историје. На дан 28. јуна 1921. године, након доношења Видовданског устава, комуниста Спасоје Стејић покушао је да убије краља Александра у поворци на Теразијама, тако што је на његову поворку бацио штапин динамита. Атентат није успео. Према једној анегдоти, чим је Александар схватио шта се десило, добацио је свом ађутанту Петру Живковићу "Сви сте ви атентатори!", алудирајући на Живковићево и учешће других официра у Мајском преврату осамнаест година раније, када су убијени његов имењак краљ Александар и краљица Драга Обреновић. Неуспели attentat на Александра Карађорђевића, као и убиство министра полиције Милорада Драшковића непуних месец дана касније, које је такође извршио један комуниста, довели су до забране Комунистичке партије у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Они су, дакле, имали значајне последице, али нису предодредили судбину Југославије. Краљ Александар Карађорђевић је овај атентат преживео, а Југославија је надживела Александра - подвлачи Узелац.
Ристић: Косовска битка извориште родољубља и слободе
Годишњица Косовске битке уистину представља један од најзначајнијих датума током календарске године, дан када се са поштовањем, дивљењем и захвалношћу сећамо српских јунака витешки пострадалих у том судбинском и судбоносном боју - истиче историчар Дејан Ристић.
Он објашњава због чега је Косовска битка толико важан догађај у српској историји.
- Услед свог несумњиво прворазредног историјског значаја, вишевековних последица, исказаног безмерног јунаштва и спремности да се поднесе апсолутна жртва зарад одбране слободе и независности своје домовине, Косовска битка и данас зрачи непатвореним родољубљем и слободарством. Другим речима, то није, како би неко могао да закључи, само још једна у бескрајном низу средњовековних битака, већ је у питању био судбински окршај две цивилизације, културе, поимања света, вере...Стога је Косовска битка за све нас, и дан данас, један од угаоних каменова нашег заједничког националног идентитета, непресушно извориште родољубља, непокора и слободарства - наглашава Ристић.
ПРОНАЂЕНА НЕСТАЛА ДЕВОЈЧИЦА ИЗ НИША! Породица може да ОДАХНЕ, полицајци је приметили у АУТОБУСУ
ПРОНАЂЕНА НЕСТАЛА ДЕВОЈЧИЦА ИЗ НИША! Породица може да ОДАХНЕ, полицајци је приметили у АУТОБУСУ
Надам се да ће се (13) вратити у свој дом жива и здрава: Огласио се Игор Јурић поводом нестанка девојчице
Надам се да ће се (13) вратити у свој дом жива и здрава: Огласио се Игор Јурић поводом нестанка девојчице
ОТАЦ НЕСТАЛЕ ДЕВОЈЧИЦЕ (13) ЗА СД: Узнемирен сам, чекам неку информацију!
ОТАЦ НЕСТАЛЕ ДЕВОЈЧИЦЕ (13) ЗА СД: Узнемирен сам, чекам неку информацију!
ГРАЂАНИ, ОВО ЈЕ УПОЗОРЕЊЕ! Нова интернет превара кружи Фејсбуком у Србији: Ако вам стигне ОВА ПОРУКА НЕ ОТВАРАЈТЕ
ГРАЂАНИ, ОВО ЈЕ УПОЗОРЕЊЕ! Нова интернет превара кружи Фејсбуком у Србији: Ако вам стигне ОВА ПОРУКА НЕ ОТВАРАЈТЕ
ВАНРЕДНЕ МЕРЕ У НОВОМ ПАЗАРУ: Ново радно време у трговини, ригорозније мере за грађане
ВАНРЕДНЕ МЕРЕ У НОВОМ ПАЗАРУ: Ново радно време у трговини, ригорозније мере за грађане