ДАНАС СЕ СЕЋАМО ЈЕДНОГ ОД НАЈМОЋНИЈИХ СРПСКИХ ВЛАДАРА: Обавезно чим устанете изговорите ОВУ молитву за милост Божју
Краљ који се прославио у ратовима против Бугара, Грка и Татара
Стефан Урош II Милутин Немањић (рођен око 1253, умро у Неродимљу 29.10.1321) је био краљ Србије (1282—1321) и један од најмоћнијих српских владара у средњем веку.
(ВИДЕО) НОВО УПОЗОРЕЊЕ МЕШТАНИМА АПАТИНА: Ово је снимак Црног пантера у пољу? Ево шта никако не смете радити ако се нађете сами у атару овог места
УПАЉЕНИ АЛАРМИ ЗБОГ ЦРНОГ ПАНТЕРА! Опасност вреба Србима, драматично упозорење надлежних: Чувајте се!
ИСТРПИТЕ НЕДАЋЕ, ВЕРУЈТЕ У СВЕТОГ АВРАМИЈА: Данас је велики празник и крсна слава појединих српских породица
Припадао је династији Немањића и био је млађи син краља Уроша И (1243—1276), млађи брат краља Драгутина (краљ Србије 1276—1282, краљ Срема 1282—1316) и отац краља Стефана Дечанског (1322—1331).
Током његове четрдесетогодишње владавине, краљевина Србија је отпочела своје значајно ширење ка југу на рачун Византије са којом је 1299. године успостављена нова граница на линији Охрид - Прилеп - Штип (које су држали Византинци), чиме је српској држави прикључен северни део данашње Албаније и већи део данашње Северне Македније.
Поред тога, водио је успешне ратове са Бугарима од којих је трајно освојио Браничево са Кучевом и Татарима. После Драгутинове смрти 1316.године дошао је у сукоб са краљем Мађарске Карлом Робертом (1310—1342) због заузимања поседа свог брата и у њему је изгубио Мачву и Београд (1319), али је успео да задржи Рудник и Браничево.
Он је први краљ Србије који постаје озбиљан политички фактор у региону, који склапа офанзивне савезе, али и бива мета јаких савеза околних држава. Паралелно са тим, он женидбама успева да обезбеди освајања из успешних ратова са Византијом и Бугарима, док сукоб са Татарима окончава слањем свог сина наследника Стефана као таоца.
Сазидао преко 40 цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, св. Ђорђе у Нагоричу, св. Богородица у Скопљу, Бањска, он је зидар цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Св. Гори. Упокојио се у Господу 29. октобра 1321. год. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви "Светога Краља".
- На Земљи си свом душом заволео Христа и Његове си заповести сачувао. Као река си богато напојио сиромашне милосрђем, сачувавши свој народ. И гроб са твојим моштима мирисна исцељења свима подаје: Зато те молимо, Свети Милутине, испроси душама нашим велику милост.
