ДАНАС СЕ СЛАВИ СВЕТА АГРИПИНА И ВЛАДИМИРСКА ИКОНА МАЈКЕ БОЖЈЕ: За благодаран живот изговорите чудотворну молитву светитељке

Света мученица Агрипина

Верује се да ова светитељка, пострадала због вере у Христу, доноси испуњење жеља и добро здравље.

Света Агрипина је хришћанка рођена и одрасла у Риму. Од раног детињства вежбала се да живи јеванђелским животом. Мучена је и пострадала за време владавине цара Валеријана (253 - 259).

Када је изведена на суд, исповедила је своју веру у Исуса Христа. Због тога је бијена штаповима док јој кости нису поломљене.

У хришћанској традицији помиње се да јој се јавио анђео Божји и да ју је исцелио. После при новим мукама преминула је.

Њене другарице: Васа, Пауна и Агатоника пренеле су њене мошти на острво Сицилију, и тамо их сахраниле. Ту се потом саградила црква у име Свете Агрипине.

У хришћанској традицији помиње се и да су се од њених моштију догађала многа чудеса те да су чак и силом њених моштију Агарјани отерани од града, где те мошти почиваје. Света мученица Агрипина је преминула 275. године. У XI веку мошти Свете Агрипине су пренесене у Цариград.

Сматра се да ова светитљека испуњава најискреније жеље и да чува добро здравље. Проведите данашњи дан у миру и изговорите ову молитву:

- Овчица Твоја Исусе, Агрипина, зове силним гласом: Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.

Свети мученици Евстохије, Гај и други с њима

Би Евстохије жрец идолски у време цара Максимијана, па видећи јунаштво хришћанских мученика, одбаци незнабоштво и крсти се. Крсти га сам епископ антиохијски Евдоксије. После тога Евстохије постепено преведе своју родбину у хришћанство. Његов сродник Гај крсти се заједно са три отрока: Провом, Лолијем и Урбаном. Сви ови, и још други уз њих, беху изведени пред суд, мучени и посечени због вере у Христа Господа у Листри. Душе њихове преселише се у бесмртно Царство Христово.

Спомен иконе Пресвете Богородице Владимирске

Када татарски цар Ахмет опколи Москву, кнез Јован Васиљевич пође с војском да брани град. Иако војска овога кнеза беше малобројна и слабија од војске татарске, ипак она изађе победоносна. Јер, наиђе одједном неописани страх на Татаре, те се смутише и разбегоше. Овај неочекивани успех приписивали су сви икони Пресвете Богородице, пред којом се народ мољаше за спас од Татара. Због тога је у Русији и одређен 23. јуни (6. јул по новом календару) за спомен овога чуда.

Верује се да је икону насликао Свети Апостол и Јеванђелист Лука.

Тропар (глас 4):

Данас је светло украшен славни град Москва, који је као сунчеве зраке примио, владичице, чудотворну твоју икону. Ка њој сада ми прилазимо, и молимо те, зовући овако: О, величанствена владичице Богородице! Моли се из тебе оваплоћеном Христу Богу, да избави град овај, и све градове и крајеве хришћанске неоштећене од свих напасти вражијих, и спасе душе наше, као Милосрдан.