ДАНАС СЛАВИМО СВЕЦА КОЈИ ЈЕ ДЕЛИО ПРАВДУ МЕЂУ ЉУДИМА: Прочитајте беседу - један обичај обавезно морате испоштовати!
У време Јулијана Одступника два завађена човека на улици су га узела за судију
Свети свештеномученик Евсигније био је војник при цару Максимијану, при цару Константину Великом и при његовим синовима, који је у војсци провео пуних 60 година. У време синова Константинових повукао из војне службе и преселио у Антиохији, свој родни град. Ту је проводио богоугодни живот у посту, молитви и добрим делима.
"ОВО НИЈЕ МУТНИ ИБАР, ПРЉАВ ЈЕ, ВОДА ЧАЂАВА" Шта се дешава са нашом реком, има ли опасности по здравље људи?
Да ли је безбедно да грађани сами бирају вакцину? Да ли отићи код свог лекара? Све недоумице у вези са трећом дозом
НИСМО СЕ НАДАЛИ БАШ ТОЛИКОМ ЗАХЛАЂЕЊУ - СТИЖЕ И КИША: Где год планирате да кренете понесите кишобран!
У време Јулијана Одступника два завађена човека на улици су га узела за судију. Он је пресудио праведно, али се друга страна наљути, оде цару и оптужи Евсигнија као хришћанина. Цар позва Евсигнија на суд, но он изобличи цара страшно за одступништво од вере и укори га светлим примером великог Константина. Огорчени Јулијан нареди те му главу одсекоше. Пострада Евсигније у дубокој старости 362 год. и пресели се у царство небеско.
Беседа на данашњи дан говори да треба да престанемо да чинимо зло:
Само ако грешници престану зло чинити и науче се добро чинити и приђу Господу, са смиреношћу и покајањем, постаће бели као снег. Господ је моћан и вољан. Нико изван Њега не може грешну душу људску од греха очистити и чистотом убелити.
Ма колико се платно прало у води, са пепелом и сапуном, ма колико се прало и препирало, оно не може добити белину, док се не простре под светлост сунца. Тако и душа наша не може се убелити, ма колико је чистили ми сами својим трудом и напором, уз припомоћ свих средстава законских, докле год је не изнесемо под ноге Божије, раширену и отворену, да је светлост Божја обасја и убели.
Господ и одобрава и препоручује сав труд и напор наш; наиме Он хоће, да ми душу своју сузама окупамо, покајањем стеснимо, грижом савести притиснемо, добрим делима оденемо, но на крају крајева Он нас призива, да приђемо к Њему: тада дођите, говори Господ, па ћемо се судити. То јест: Ја ћу погледати у вас и видећу, да ли има Мене у вама, и ви ћете погледати у Мене као у огледало, и видећете, какви сте.
