ДАНАС СЛАВИМО СВЕТИХ СЕДАМ МУЧЕНИКА: Свим мушкарцима остварују се жеље ако ураде ОВУ СТВАР!
Седам младића се молило Богу да спасе хришћански род.
За време владавине цара Декија, хришћани су били сурово прогоњени, а стравичан догађај десио се у Ефесу.
Цар је организовао масовно славље у част поганских богова, праћено покољем хришћана.
Седам младића, чија су имена била Максимилијан, Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин, били су синови угледних ефеских старешина.
Они су се упутили у молитву Богу, молећи за спасење хришћанског народа.
Када су ухваћени и изведени пред цара, побегли су на брдо Охлон иза Ефеса и сакрили се у пећину.
Цар је наредио да пећина буде зазидана.
Двоје царјевих дворјана, Теодор и Руфин, који су тајно били хришћани, су поставили бакрени ковчежић са оловним плочама исписаним именима седморице мученика и причом о њиховој смрти за време Декијевог владања.
Након више од две стотине година, у време цара Теодосија Млађег, јавио се спор око веровања у васкрсење мртвих.
Цар је био забринут и молио се Богу да покаже истину људима.
Тада су се седморица мученика пробудила из сна, здрава и млада као кад су заспали.
Вест о овом чуду се проширила и цар Теодосије је посетио младиће.
Након недељу дана, они су поново заспали, очекујући опште васкрсење.
Цар је желео положити њихова тела у златне ковчеге, али су се они јавили у сну и замолили га да их остави на земљи.
Српска православна црква их ипрославља овог дана.
Верује се да су заштитници младића и мушкараца, те да ће им се испунити жеље ако се помоле и запале свећу у цркви.
Овај празник се такође сматра временом за помирење и опрост грехова, будући да су Свети младићи устали како би решили несугласице међу верницима тог времена.