Славимо Светог апостола Тадеја: На данашњи празник урадите ове две ствари и сачувајте породицу од болести
Српска православна црква и њени верници данас славе Светог апостола Тадеја, као и дан сећања на свештеномученика Рафаила Шишатовачког кога српски народ веома цени.
Један од седамдесеторице, а не онај Тадеј, који је био један од Дванаесторице апостола. Св. Тадеј је прво видео и чуо Јована Крститеља и примио је крштење од њега, а потом је видео Господа Исуса Христа.
КОНАЧНО - ПРОХЛАДНО ЈУТРО И СУНЧАН ДАН: Наредне недеље време за пожелети, а за викенд промена!
СРБИЈА СЕ СПРЕМА ЗА НОВИ УДАР КОРОНЕ: Запошљавају се лекари и медицинско особље, четврти талас ће бити жесток
НАЈНОВИЈА ПРОЦЕНА ДР КОНА: Познато колико је вакцинисаних међу зараженима у Србији, права слика је стање у ковид болницама
Господ га је уврстио у седамдесет мањих апостола. После славног свог васкрсења и вазнесења Господ је послао Тадеја у Едесу, родно место Тадејево, а према Своме обећању кнезу Авгару, кога је овоме Господ дао онда када му је послао убрус са ликом Својим.
Целивањем тога убруса Авгар је био излечен од куге, али не сасвим. Мало куге му је било остало још на лицу. Када се св. Тадеј јавио Авгару, он га је примио са великом радошћу. Апостол Христов га је поучио вери истинитој, а потом га крстио. Када је крштени Авгар излазио из воде спаде и остатак куге с њега и у потпуности је оздравио. Прославивши Бога, кнез Авгар је хтео да и његов народ спозна Бога и да Га прослави.
Кнез је тада сазвао све грађане Едесе пред апостола светог Тадеја, да чују проповед о Христу. Чувши речи апостолске и видевши чудесно исцељеног кнеза, људи су одбацили идоле и нечисто живљење, примили су веру Христову и крстили се. И тако се град Едеса просвети хришћанством. Кнез Авгар је изнео много злата и понудио га апостолу, али Тадеј му рече: „Кад своје остависмо, како туђе да примамо?" И проповедао је свети Тадеј Јеванђеље по Сирији и Финикији.
Упокојио се у Господу у граду Вириту Финикијском.
Свештеномученик Рафаило (у свету Георгије) Момчиловић рођен је 23. априла 1875. године од оца Велимира и мајке Персиде, у бачком месту Дероње, где је завршио основну школу.
Када је навршио десет година одлази у манастир Ковиљ, а потом у манастир Бођане. Монашки постриг примио је 26. октобра 1896. године у манастиру Манасији од игумана Мирона (Ђорђевића). Митрополит Михаило рукоположио је Рафаила, 23. новембра 1896. године, за јерођакона. Упоредо са духовним узрастањем, Рафаило је усавршавао и сликарску вештину.
Ликовно образовање стицао је у Београду, Москви и Италији. Урадио је иконостасе у црквама у Великој Крсни (1902), манастиру Раковици (1905/6), Пациру и Горњем Ковиљу (1908-10) и у цркви Ружици у Београду (1925/6). Јеромонах Рафаило урадио је доста појединачних икона, затим портрета црквених личности, а био је и одличан пејзажиста.
Други светски рат архимандрит Рафаило дочекао је у манастиру Шишатовцу као игуман. Усташе су га ухапсиле, заједно са тројицом шишатовачких монаха, Димитријем, Германом и Теофаном 25. августа 1941. и отпремили возом за Славонску Пожегу. Током путовања игуман Рафаило је мучен на разне начине: ударан разним предметима и чупана му је брада.
У логору у Славонској Пожеги, са четири стотине ухапшених Срба, настављено је страдање свештеномонаха Рафаила. После незапамћених мука издахнуо је 3. септембра 1941. године. До данас није познато где је сахрањен. На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1999. године, игуман Рафаило проглашен је за светог и унет у Именослов Српске цркве као свештеномученик.
Датум његовог спомена је 3. септембар - дан постраданија.
На овај дан ваљало би отићи у цркву и помолити се за здравље ближњих, а обичаји и народно предање налажу ће нам Господ Бог сачувати породицу и фамилију од болести, несрећа и зала ако му се обратимо искрено и чистом молитвом.
