ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ ПРОХОРА ПЧИЊСКОГ: За здравље и исцељење најмилијих верници данас читају ову молитву
Српска православна црква и верници данас славе светог Прохора Пчињског, српског православног пустињака и свеца. Ово је велики празник у Србији, Македонији и Бугарској.
Преподобни Прохор Пчињски рођен је у првој половини 11. века од побожних родитеља, Јована и Ане у околини Овчег поља. По Житију, Прохор је рано изучио књижне мудрости и у свему био бољи од својих вршњака.
МАГЛОВИТО, ТМУРНО И ХЛАДНО ЈУТРО У СРБИЈИ: Погледајте какво нас време очекује почетком следеће недеље
СТАНАРИ ЧЕСТО НАПРАВЕ ОСТАВУ ОД ПРОТИВПОЖАРНИХ СТЕПЕНИЦА: Несрећа на Дорћолу покренула је многа питања (ВИДЕО)
НЕСТАЛИ У БЛИЗИНИ ВЕЛИКОГ ШТРПЦА: Спасиоци трагају за две особе које су се изгубиле у Ђердапској клисури
У духовном усхићењу он одлази у пештеру Нагоричинску (источно од Куманова), близу данашњег манастира Старо Нагоричино, где среће ловца Диогена. Прохор му прорече да ће постати цар и рече му: "Сети се и мене кад постанеш цар". То се и обистинило - Диоген поста византијски владар Роман ИВ Диоген.
Прохор је провео у планини Козјак тридесет година, у једној малој пећини. Ту се и представи после 62 године испосничког живота. После тридесет година, Прохор се јави у сну цару Диогену и опомену га: "Зашто, Диогене, заборави своје пређашње хаљине и мене старца. Постарај се да ми подигнеш макар мали храм".
Цара је тада обузео страх и он са патријархом пође на планину Козјак. После много тражења, пронађоше пећину и у њој мошти преподобног Прохора. Десно од реке Пчиње саградио је храм посвећен њему. У том храму положише свете мошти преподобног старца из којег потече свето миро.
Део моштију цар је однео у Цариград, један део доспео је доцније у Љубостињу, а други се и даље налази у манастиру преподобног Прохора Пчињског под планином Козјак исцељујући и тешећи многе.
Зато данас, каже народ, треба изговорити следећу молитву упућену свецу за исцељење ваших најдражих.
МОЛИТВА
Велику победу храбро си показао, оностраном божанском љубављу разгоревши се, цара пролазног и све красоте презрео си, на гори Козачкој настанивши се, са ње на небеса отишао си к Цару царева, Прохоре: моли се непрестано за све нас.
