ДАНАС СЛАВИМО ПРЕДВОДНИКА ВЕЛИКОГ УСТАНКА: Због њега је СИНАН-ПАША НАРЕДИО СПАЉИВАЊЕ МОШТИЈУ СВЕТОГ САВЕ (ВИДЕО)
Морални и духовни пастир који је предводио први велики српски устанак против Турака.
Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог Теодора Вршачког, владику банатског и предводника банатских устаника против турске окупације 1594. године.
Теодор Несторовић, касније Свети Теодор Вршачки, исте године када су спаљене мошти светог Саве на Врачару, подиже један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак Срба против Турака пре 1804. године.
Епископ Теодор се 1594. године нашао на челу устаника у Банату. Устаници су на заставама имали лик Светога Саве.
Када је сазнао да је у Цариграду избила побуна јањичара, понадао се да ће се Турци повући из Баната у Турску, како би погушили побуну. Народни прваци, калуђери и свештеници су му саветовали да је време да се банатски Срби дигну на устанак, протерају Турке са своје земље и тражили му да се стави на чело устанка. Учествовао је у организацији устанка. Пошто је одлучио да буде духовни вођа устанка, устанике је саветовао да заставе својих цркава украсе ликом Светог Саве. Устанак је водио бан Сава Темишварац, под заставама са ликом Светог Саве.
Устанак је започео 1594. године. На почетку су Срби имали неколико победа. Заузели су доста села и градова и протерали Турке. Многи су поверовали у моћ Светог Саве, а Турци су говорили да их не побеђују устаници, већ каурски светац Сава. Почетком јуна 1594. одиграла се велика битка, у којој је од 11.000 Турака преживело свега 1.000, а међу погинулима су били Софи Синан‐паша и још тројица бегова. Међутим, Турци су после тог пораза довели појачање од 30.000 војника и 10. јула 1594. у близини Бечкерека се одиграла нова битка, у којој је турска војска под вођством темишварског и вршачког паше поразила 4.300 устаника, од којих се спасло једва око њих 300.
После битке Теодор је записао у Осмогласнику из 13. века:
- А мени, грешном, Господ не даде да погинем као цар Лазар на Косову, и окајем грехе своје. Остави ме на најгрђим мукама: гледаћу како се затире мој народ да му ни трага неће бити.
Тако се устанак после неколико месеци завршио неуспешно, а средином јула Банат се поново нашао у турским рукама. Синан‐паша, који је због почетних победа устаника изгубио свој положај, одређен је да казни Србе. Наредио је турским војницима да их немилосрдно кажњавају, по селима и градовима. Устанике које би ухватили излагали су мукама, набијали на колац, черечили на ченгелима, живе драли и на ражњу пекли, а убијани су и они који нису учествовали у устанку, укључујући и жене и децу. Паљене су и рушене српске куће и цркве.
Велики број Срба из Баната је у страху од турске одмазде пребегао у Ердељ. На молбу народа и владика Теодор је, мада нерадо, одлучио да се и сам тамо склони. Тамошњи кнез Батори му је одредио да се настани у Темишу, где се налазила велика група избеглих Срба и дозволио му да заснује српску епархију. Од избеглог народа основане су српске парохије. Теодор је умешно водио цркву, завео ред и старао се о редовном богослужењу.
Знајући колико му је тешко падало страдање народа у Банату, Турци су Теодору обећавали да ће престати са мучењем и убијањем Срба, ако се врати у Вршац и обећавали му да га неће казнити. Знајући да су турска обећања лажна и да ће бити кажњен на смрт, Теодор се најпре двоумио и одлагао доношење одлуке, али је на крају ипак одлучио да се врати у Вршац.
Чим је стигао у Вршац, предао се Турцима, који су одмах почели да га туку и вређају, а дан по доласку, на тргу у Вршцу, окупили су се турски војници и натерали Србе да дођу да гледају мучење. Постављен је на подужи колац и везан између два ракљаста дрвета. Два џелата су му живом гулила кожу, полако је одвајајући од меса, засецајући је од врата, па надоле и повремено га поливајући хладном водом, како би што дуже остао при свести, док је владика шапутао молитву да издржи муке.Сутрадан су његово тело однели далеко од Вршца и сахранили га на непознатом месту.
Сећајући се лика Светог Саве на барјацима устаника и надајући се да ће тако заувек обесхрабрити Србе, Синан-паша је наредио да се мошти Светог Саве донесу из манастира Милешеве и спале на Врачару, дана 27. априла/10. маја 1594, а пепео изгорелих моштију развеје на све четири стране света.
Теодор је канонизован 29. маја 1994. године. У његову част, на вршачком брегу је 2002. године подигнут и освештан храм Светог Теодора Вршачког.
Извор: Србија Данас/Република/М.А.