Данас славимо Свету мученицу Теклу: Мајка наручила да је убију а онда се догодило ЧУДО - Ево зашто је овај празник посебан

Света првомученица Текла 

Рођена у Иконији од родитеља знаменитих, али незнабожачких. Као осамнаестогодишња девојка била је верена за младића у време када је апостол Павле дошао са Варнавом у Иконију на проповед Јеванђеља. Слушајући Павла три дана и три ноћи Текла се окренула потпуно вери Христовој и зарекла се да ће живети као девица. Када је то видела њена мајка, да и не гледа више на свог вереника нити помишља на брак, почела је најпре да је саветује, а потом да је туче и мори глађу. Најзад је предала судији и захтевала, опака мајка, да је огњем сажеже. Судија је бацио на огањ, али Бог је спасио неповређену.

Тада је Текла пошла за апостолом Павлом, и дошла са њим у Антиохију. Привучен спољашном красотом Теклином некакав старешина градски хтео је да је узме себи силом, али Текла се ишчупала из његових руку. Тај старешина оптужио је кнезу као хришћанку, која се гнуша брака. Кнез је осудио на смрт и бацио пред звери, али звери не такоше тело свете девице. Удивљен овим упита је кнез: „ко си ти, и каква је сила у теби, да ти ништа не може нашкодити?" Одговори му Текла: „слушкиња сам Бога живога". Тада је кнез пустио на слободу, и она је пошла да проповеда Јеванђеље, и успела је да обрати многе у веру истиниту, међу којима и неку угледну удовицу Трифену. Потом се света Текла, по благослову апостола Павла, удаљила у једно пусто место близу Селевкије. Ту се она дуго подвизаваше и исцељењем болесника чудотворном силом многе преобратила у хришћанство.

Позавидели су јој лекари и врачари из Селевкије, те послаше неке младе људе, да је оскверне, надајући се да ће она кад изгуби девичанство изгубити и моћ своју чудотворну. Текла је бежала од оних дрских младића, и кад виде да ће је ухватити, она се помоли Богу за помоћ пред једном стеном, и стена се раступи и сакри ову свету девицу и невесту Христову. И би јој та стена и скровиште и гроб. О овој чудесној хришћанској јунакињи и светитељки вели свети Златоуст „чини ми се да видим ову блажену деву како приноси Господу једном руком девство а другом руком мучеништво".

Преподобни Симон - Свети Стефан

Крунисан за краља у својој задужбини Жичи од свога брата и духовног оца светог Саве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са светим Савом уздигао православље до великог торжества у свом народу. По његовој жељи свети Сава замонашио га пред смрт и дао му име Симон. Упокојио се у Господу 24. септембра 1224. год. Његове чудотворне мошти почивају у Студеници.

Краљ Владислав

Син краља Стефана Првовенчаног. Саградио манастир Милешеву, где је пренео из Трнова мошти Светога Саве, стрица свога. Одликовао се необичном милосрдношћу према бедним људима. На новцу његовог времена он се потписивао „раб Христов Владислав". Мирно се упокојио на рукама свога синовца светог краља Милутина, и погребен чесно у његовој задужбини манастиру Милешеви.

Преподобни Давид, Димитрије Немањић

Димитрије је био најмлађи син кнеза Вукана и унук Стефана Немање. Имао је титулу српског жупана. Саградио је манастир у Бродареву на Лиму, где се и замонашио добивши име Давид. Црква коју је подигао (Давидова црква) се по својим архитектонским одликама издваја из низа храмова тог времена. Путовао је на поклоништво у свети град Јерусалим. Мирно се упокојио у Господу и од њега је прослављен као чудотворац.

Извор: Србија Данас/Тв Храм