ДАНАС СЛАВИМО СВЕТУ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦУ ВАРВАРУ: Ово јело ОБАВЕЗНО поједите, а ЈЕДНУ СТВАР никако не говорите другима!
Верује се да од Вариндана до Божића није добро сањати.
СПЦ и њени верници данас обележавају Свету великомученицу Варвару.
Иако није заповедан црквени празник, није црвено слово, у народу је дан свете Варваре поштован и прославља га мали број српских породица као своју крсну славу.
Отац ове славне следбенице Христове, која се од раних лета уневести Христу, по имену Диоскор, беше знаменит положајем и богатством у граду Илиопољу Мисирском, а у вери незнабожац.
Своју ћерку јединицу, мудру умом и красну ликом, затвори Диоскор у кулу високу, окружи је свим угодностима, даде јој слушкиње на службу, постави идоле за клањање, сазида јој купатило с два прозора. Посматрајући кроз прозор куле земљу доле и звездано небо горе, Варвари се отвори ум благодаћу Божјом, те познаде јединог истинитог Бога Творца, иако немаде никога од људи за учитеља у томе. А када се њен отац једном удаљи из града, она изиђе из куле и, по Божјем Промислу, срете се с неким хришћанкама, које јој јавише истину вере Христове.
Ово је рецепт за варицу наших предака
Потребно: пшеница, кукуруз, вода, ораси,мед.
Напомена: количина пшенице и осталог материјала је по сопственој жељи. Можете ставити 1/2 кг пшенице, 250 г кукуруза, 250 г ораха и 6 кашика меда.
Пшеницу и кукуруз налити водом (за 2 цм да пређе преко материјала) и оставити да преноћи. Наредног дана налити чисту воду и на смањеној температури кувати 2-2,5 сата (док течност не испари, а зрна омекшају). Додати мед и исецкане орахе, промешати и служити.
Најзад их изведоше на губилиште, где сам отац закла ћерку своју, а војници Јулијанију. Тога истог дана удари гром у кућу Диоскорову и уби и њега и Мартијана. Пострада света Варвара 306. године. Мошти јој се чудотворне налазе у Кијеву. Прослављена у Царству Христовоме, она се много пута јављала до дана данашњега, понекад сама, понекад у пратњи Пресвете Богородице.
Срце се Варварино распламти љубављу према Христу Господу. Она нареди, те се просече и трећи прозор на купатилу, да три прозора буду симболом Свете Тројице; на једној стени у купатилу прстом нацрта крст и крст се удуби у камен као гвожђем урезан; из њене стопе на поду купатила прокључа извор воде, која доцније многима причини исцељење од болести. Узнав Диоскор веру своје ћерке, изби је сурово, истера из куле и појури за њом да је убије.
Стена се једна раступи и сакри Варвару од суровог оца. Када се поново јави, отац је одведе началнику Мартијану, коме предаде ћерку на мучење. Невину Варвару разденуше и шибаху, док јој цело тело не би покривено крвљу и ранама. У тамници јави јој се сам Господ с ангелима и исцели је. Видевши то, нека жена Јулијанија, и сама пожели мучеништва. И беху обе страшно мучене и с поругом по граду вођене.
Одсекоше им груди женске, и крв многа из њих истече. Најзад их изведоше на губилиште, где сам отац закла ћерку своју, а војници Јулијанију. Тога истог дана удари гром у кућу Диоскорову и уби и њега и Мартијана. Пострада света Варвара 306. године. Мошти јој се чудотворне налазе у Кијеву. Прослављена у Царству Христовоме, она се много пута јављала до дана данашњега, понекад сама, понекад у пратњи Пресвете Богородице.
Када се поново јави, отац је одведе началнику Мартијану, коме предаде ћерку на мучење. Невину Варвару разденуше и шибаху, док јој цело тело не би покривено крвљу и ранама. У тамници јави јој се сам Господ с ангелима и исцели је. Видевши то, нека жена Јулијанија, и сама пожели мучеништва. И беху обе страшно мучене и с поругом по граду вођене. Одсекоше им груди женске, и крв многа из њих истече.
Обичаји и веровања
Постоји народни обичај да се уочи Свете Варваре кува жито – варица и увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се на Варварин дан гледа са које је стране наврило, па се каже да са те стране у пољу треба сејати пшеницу, ако се жели добар род. А једе се и сутрадан, на празник преподобног Саве освећеног. Зато је зову и савица. Варено жито се једе у кући, њим се посипа место где се узима вода за пиће, а меша се и са соли, па се даје стоци.
У Срба је народна година, као и црквена данас, почињала 1. септембра, пошто се побере летина, па је зато Варварин дан био први дан у овој години. У неким крајевима Србије обичај је и да се на данашњи дан потопе зрна пшенице у воду да проклијају па се на Божић изнесу да се види колико је порасла пшеница. У новија времена, зрна пшенице се натопе и ставе на тањирић или у чинијицу па кад пшеница порасте изнесе се на божићну трпезу.
Верује се да од Вариндана до Божића није добро сањати. Ако неко сања, онда о томе ником не говори, нити се снови тумаче. Ко сања и дира гараве судове, те зиме ће му вуци стоку нападати.
