ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ АВДИЈУ: Био је ученик великог пророка Илије, обавезно прочитајте ову мудру беседу
Српска православна црква и верници обележавају Светог пророка Авдију.
Овај пророк је родом из села Витахарамска. Живео је на двору цара Ахава.
Од младости је Авдија био веома богобојажљив и када је читав Израел одступио од Бога и почео да се клања Валу, он је тајно служио Богу отаца својих који је спасао Израел из Египта и провео га кроз Црвено море.
РЕД КИШНИХ ОБЛАКА, РЕД СУНЦА: У Србији данас до 18 степени, у вечерњим сатима следи тотални обрт
ОМИКРОН ОТПОРАН НА ВАКЦИНЕ? Др Тиодоровић открио колико је нови сој короне заиста опасан
ГРИП НЕЗАУСТАВЉИВО ХАРА РЕГИОНОМ! Откривено да ли исти сценарио прети и Србији
Када је цар Ахава одступио од правог богопоштовања и поклони се идолима, Авдија није кренуо за њим, већ се посветио богу.
Зла царица Језавеља је због Светог пророка Илије подигла хајку на све Божије пророке, а Авдија их је све сабрао, њих стотину, и сакрио у две пећине где их је хранио и давао им воду.
По њих 50 ставио је у сваку од две пећине. Пророк Авдија био је савременик великог пророка Илије кога је веома поштовао и ценио. Био је његов ученик.
Оставио је књигу пророчанстава о царству господњем. Када је умро, сахрањен је са својим прецима.
Беседа на данашњи дан говори о прослављењу Бога због Христа Господа:
"Слава Богу! Слава Богу у цркви! Слава Му због Христа Исуса! Слава Му у све нараштаје! Слава Му ва вијек вијека! Никоме не приличи слава као Богу. Нити ико слави Бога као црква Божја. Христос је откровитељ Бога; отуда сва слава Богу мора ићи кроз Христа Господа. Црква ће трајати кроз све родове и нараштаје до краја времена; црква је најчистије тело Христово, испуњено силом, мудрошћу и чудотворством; отуда се слава Богу диже из цркве – из светиње Светоме, из чистоте Чистоме. Богу је најмилије славословије из цркве још и због тога што је у цркви много душа и много гласова, па ипак једнодушност и једногласност. Нека се нико, дакле, не издваја из општег слављења Бога; и нека нико и не помисли, да је његово слављење Бога, у одвојености и засебности, боље него ли слављење Бога у јединству и у целини свих верних. Није истина, да се један члан губи у множини, те се његов глас пред Богом не чује".
