Деца се такмиче у доказивању смелости, па заврше са разним преломима: Како заштити омладину од опасних ТикТок изазова?

Растућа популарност опасних ТикТок трендова и све већи број пријављених повреда међу младима изазвала је забринутост широм региона. Од претрчавања улице без гледања, држања петарди у рукама, па до застрашујућег "супермен изазова", листа ризичних изазова се константно повећава, а са њом и број повређених. 

Како можемо заштитити младе и помоћи им да се безбедно сналазе у дигиталном свету? 

У току 2024. године појавило се неколико опасних изазова који су окупирали пажњу младих, а неки од најопаснијих су свакако "изазов са петардама", "игра гушења" и већ поменути "супермен изазов". Више десетина деце широм региона обратило се лекарима за медицинску помоћ због фрактура, потреса мозга, поломљених рамена и руку, управо зато што су учествовали у опасном изазову "летећи супермен". Тренутно је посебно актуелан изазов где деца држе петарде у рукама или устима до експлозије. Овај застрашујући изазов представља озбиљну опасност по здравље и безбедност деце, а само током Нове године због петарди хоспитализовано је троје деце.

Како сачувати деци од оваких изазова који се могу завршити и трагично? 

У савременом друштву, “онлајн” свет постао је незаобилазни део свакодневнице, нарочито међу млађом популацијом. Међутим, како деца све више постају везана за онлајн платформе, оне постају упориште за опасне трендове који могу имали озбиљне физичке и психичке последице. Због тога је нарочито важно да родитељи препознају ове опасне активности и попричају са децом о могућим последицама, каже за НИН социолог Алекса Вукашиновић.

"Једино што има смисла је сести и разговарати са децом о последицама, па им и показати како изгледају најгоре последице - без обзира колико то бизарно или непријатно било за гледање. Да им се забране мреже - контрапродуктивно, да им се надзиру садржаји - једнако контрапродуктивно. Ако деца живе на Тиктоку онда тај феменомен мора бити важна и учестала тема у породици, не за осуђивање, већ за разумевајући разговор и уплив у генерацијски свет детета", прича Вукашиновић.

Како даље објашњава, онлајн свет и садржаји морају постати тема у породици, баш као и све што је фундаментални део живота.

- У нашим породицама се јако ретко говори и о емоцијама и траумама, алкохолизму, насиљу, поготово не о дечијим емоционалним потребама, а поготово се не говори о online свету и опасностима које се тамо налазе - објашњава он. 

"Храброст лишена страха обична лудост"

Деца данас проводе велики део свог слободног времена у дигиталном свету и родитељи често занемарују колико је важно разговарати о томе. Став “немам ја времена да се бавим тим глупостима” је само један од разлога због чега родитељи не разумеју изазове са којима се суочавају млади на мрежама. 

Са основним принципом остваривања зараде у дигитализованом свету - сваки клик, шер, лајк - доносе профит платформама, односно њиховим власницима, а они, у жељи за што већим профитом, креирају садржај намењен широким масама. 

“Садржаји који циљано подстичу допаминске и адреналинске (оба хормона лако изазивају зависност) скокове код генерације која је у формативном, адолесцентском периоду у ком испробава границе свега, а популарност и доказивање су редовне пожељности у том периоду”, објашњава социолог. 

Популарни трендови обично укључују и опасна понашања, која деца опонашају несвесна њихових ризика, а млади су подложни овим утицајима је се обично ради о узрасту у коме још ни мозак није развијен у довољној мери да може са обради и разуме одгворност, ризик, па чак ни да на време осети страх од неког облика понашања. Деца учествују јер им је потребна валидација коју добијају већим бројем "лајкова" на својим објавама. 

“Када савремени капитализам жели да зарађује на потреби младих да подлегну заводљивости популарности и доказивања другима он то чини креирањем ризичних и неумних понашања - "изазова" на мрежама које потом деца изводе у стварном свету несвесни ризика и опасности по себе и друге”, каже он. 

Дакле, незрелост је важан фактор, а ту одрасли морају бити кључни и емпатични саговорници и савезници. Треба објаснити деци да је храброст лишена страха обична лудост.

"Опасност од отуђења"

О дугорочним последицама које мреже остављају на младе је могуће говорити само на нивоу претпоставке.

- То не значи да последица неће бити, хоће и те како, али каквих и којих размера - видећемо. Кључни фактор ширења јесте логика стварања профита у савременом "надзорном" односно дигиталном капитализму. Ми свакодневно остављамо бројне податке и информације о себи, својим преференцијама и навикама на нашим смарт уређајима који све то прикупљају и прослеђују у online депое ‘биг дата’- односно велике статистичке базе које алгоритам потом користи да на основу информација добијених од нас самих препоручи и дизајнира наше будуће потребе и понашања, а превасходно нову потрошњу. Деца су знатно подложнија томе јер су дигитални урођеници и нису имали прилику да изграде ‘филтер’ или ‘имунски систем’ за садржаје са интернета - објашњава Вукашиновић.

Међутим, кључна последица би могла да буде и најгора, а то је отуђеност од реалности.

- Кључна последица је дубоко и вишедимензионално отуђење људи у "онлине" свету које човека пре свега коштају његове људскости и здравља. Отуђење је порицање фундаменталних људских потреба које су услов човековог опстанка, здравља и постајања људским бићем - закључује Вукашиновић.

Извор: НИН