ДЕСЕТ НАЈЗАРАЗНИЈИХ БОЛЕСТИ НА СВЕТУ: Како се шире и које ПРЕТЕ Србији (ФОТО)
У Србији се вакцинишемо против већине ових заразних болести
Ковид 19 је тренутно највећа здравствена претња за човечанство, али кроз новију историју, па и дан данас, постоје и друге заразне болести, које угрожавају планету и нису истребљене, иако су многе од њих вакцинацијом скоро искорењене.
"САДА ПАЦИЈЕНТИМА ОДМАХ ТРЕБА КИСЕОНИК" Др Здравковић изнела драматично стање у КБЦ Бежанијска коса
ЛАЗАНСКИ ОТКРИВА КАКО ИЗГЛЕДА ВАКЦИНИСАЊЕ У РУСИЈИ: Није болно, не смете да пијете алкохол...
ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА НАДОМАК КОЛЕКТИВНОГ ИМУНИТЕТА? Познати српски лекар открио колико ТАЧНО Срба треба да се вакцинише!
Једна од најстаријих болести, која и дан данас кружи земљама трећег света су морбиле.
Први случајеви морбила су забележени још у седмом веку, а уколико особа није вакцинисана, смртност је између 15 и 25 одсто, према подацима Центра за контролу и превенцију заразних болести САД (ЦДЦ).
Због дужине постојања морбила није могуће утврдити колико је ова болест однела живота.
Према подацима са сајта Светске здравствене ораганизације, морбиле (пренос ваздушним путем) су најзаразније и потребно је било да између 92 и 95 одсто популације буде имунизовано, како преосталих пет до осам одсто преосталих не би могло да добије болест.
Полио или дечја парализа, такође врло опасна болест, је забележена у 18. веку и најчесће погађа децу између треће и осме године.
Пре појаве вакцине средином прошлог века, смртност је била од два до пет одсто код деце, од 15 до 30 одсто код одраслих, а тај проценат се повећавао са компликацијама на мозгу на чак 75 одсто.
СЗО додаје да је проценат који је био потребан да се стекне колективни имунитет на полио (преноси се орално-фекалним путем) је око 80 одсто.
Велике богиње или Вариола вера су вероватно најстарија болест од актуелних, јер су настале пре око 3.000 година у Индији.
Подаци СЗО говоре да је, без вакцинације, смртност 30 одсто, а преживелима су неретко остајали трајни ожиљци.
Не зна се колико људи је страдало од овог вируса.
Да би се неутралисале, велике богиње (преносе се ваздушним и капљичним путем), потребно је да се имунизује, према проценама експерата СЗО, 80 одсто људи.
Вакцина против великог кашља (пертусис) је направљена 1926. године, али у свету, према подацима америчког ЦДЦ, тренутно има 24,1 милиона оболелих, а годишње умре 160.000 људи.
Према подацима са Харварда, за велики кашаљ (преноси се ваздушним и капљичним путем) је неопходно да 92-94 одсто становништва буде имуно да би се заштитио остатак.
Заушке су такође врло стара болест која је први пут забележена у петом веку, а смртност на 10.000 становника је између 1,6 и 3,8 одсто, због компликација које настају упалом мозга.
Подаци са Харварда кажу да је за заушке, које се преносе ваздушним и капљичним путем, потребно да је имуно између 75 и 86 одсто становништва, а вакцина је направљена 1967. године.
У развијеним земаљама смртност од вируса рубеола (пренос ваздушним и капљичним путем) је између 0,05 и 0,1 одсто на 1.000 случајева, знатно мање него у земљама трећег света, где је проценат преминулих измеду три и шест одсто.
Вирус је регистрован 1815. године, вакцина је направљена 1967. године, а процена је да између 83 и 85 одсто имуних ствара колективни имунитет, додаје се у подацима са Харварда.
Шта је колективни имунитет
Колективни имунитет или "имунитет крда" се развија када већина појединаца у заједници развије имунитет на болест што спречава трансмисију болести, тако да је онда цела заједница заштићена, а не само они који су имуни на одређену болест.
Како би се развио колективни имунитет, потребно је прво да се зараза прошири, да се људи вакцинишу, па су тако различити проценти код различитих болести до којих треба доћи да би се развио "имунитет крда."
САРС је откривен 2002. године у Кини и био је активан до 2004. године, а преноси се ваздушним и капљичним путем.
Процена СЗО је да је смртност била око 11 одсто када се завршила епидемија, која је захватила, осим Кине, још четири земље.
Заразило се 8.098 људи, а преминуло је 774, када је СЗО прогласила крај епидемије у јулу 2003, мада је и догодине било неколико случајева.
Вакцина још не постоји, иако је вирус засад мистериозно нестао.
За САРС (пренос ваздушним и капљичним путем), процена је да је потребно између 50 и 80 одсто становништва да буде имуно да би се зауставило ширење.
Што се тиче еболе (преноси се телесним течностима), која је најопаснија од наведених вируса, смртност је око 50 одсто.
Први случај забележен је у Конгу 1976. године, а процена је да је потребно преко 80 одсто људи да се вакцинише да би се стекао имунитет крда, међутим, и та бројка није сигурна, јер није сигурно колико дуго може да штити од еболе, а америчка ФДА (Агенција за храну и лекове) је одобрила прву вакцину 2019. године.
Уз еболу, велику претњу човечанству представља и "рођак" Ковид-19 - МЕРС.
МЕРС спада у групу корона вируса, и први случај је забележен 2012. године у Џеди, у Саудијској Арабини, а смртност је до јануара 2020. била између 34 и 35 одсто, према подацима СЗО.
Забележено је 858 смртних случајева од 2.519, а МЕРС се зове и болест једногрбих камила, које су пренеле вирус на човека.
Још није сасвим сигурно да ли се преноси само капљичним путем или има још неких начина преноса са човека на човека.
Када је реч о ковиду 19, једном из групе корона вируса, који се преноси ваздушним и капљичним путем, научници још не могу да се сложе око тога колики је проценат имуних неопходан за имунитет крда, посебно јер је реч о вирусу који се враћа после неколико месеци и још се не зна све о њему.
Од ковида 19 досад је преминуло више од 1,5 милиона људи, заражено је близу 70 милиона случајева у свету, а да би се ширење зауставило, а ту се научници још нису усагласили, потребно је да имунитет има измеду 60 и 80 одсто људи.
