ДНК студија ЗАПАЊИЛА светске археологе: Европска цивилизација води порекло из познатог српског СЕОЦЕТА

Европска цивилизација води порекло са Ђердапа!

То су потврдиле ДНК анализе у оквиру великог светског пројекта о пореклу становништва. Студија је донела нове и изненађујуће закључке користећи управо податке из Лепенског вира и локалитета Власац и Ајман. Чак 117 истраживача из 80 светских институција од Харварда до Института "Макс Планк" дошло је до резултата кључних за разумевање механизма најстаријих генетских мешања становништва између староседелаца на подручју Ђердапа и придошлица из Анадолије.

Светски стручњаци, наиме, сматрају, како наводи Драгана Антоновић са Археолошког института у Београду, да је реч о изузетно значајној студији ДНК и генома древних популација Европе. Антоновић подсећа да су на подручју Ђердапа археолошка ископавања трајала од 1964. до 1970, а затим од 1980. до 1984. и да су представљала највећу прекретницу у српској археологији.

- У том тренутку то је био највећи истраживачки пројекат у Европи. Због изградње хидроелектране ископавања су морала да се изведу у кратком року, па није било времена да се обави детаљна анализа, због чега је то остављено данашњим археолозима - каже Антоновић која је са археолозима Душаном Богдановићем са Колумбије и Андрејем Старовићем из Народног музеја укључена у пројекат "Геномско истраживање југоисточне Европе".

Њихов задатак је био да испитају податке о условима у којима су нађени скелети који потичу с краја мезолита и почетка неолита.

- Управо у то време с краја 7. и почетка 6. миленијума пре нове ере и то на важним налазиштима српског Подунавља неолитске придошлице из Анадолије мешају се са староседеоцима у Ђердапу - објашњава Антоновићева и наводи да резултати ДНК анализе објављени у часопису "Натуре" нуде праве податке о људима из праисторије са територије Србије.

Осим тога, додаје Антоновићева, резултати дају драгоцене информације о изгледу, навикама и исхрани праисторијских људи:

- Истраживања на Ђердапу су кулминирала 1967. кад су откривени низови кућа и најстарије монументалне камене скулптуре. Друга велика кампања ископавања уследила је осамдесетих кад су трагови праисторијских култура откривени на више локалитета.

Оба истраживања, напомиње, била су мултидисциплинарна, у њима су откривени многи скелети људи који су ту живели, а који су данас предмет нових истраживања у оквиру пројекта "Геномска историја југоисточне Европе".

А та су истраживања довела до сазнања да су најстарија генетска мешања становништва била управо на нашем простору.

Како објашњава Антоновићева, становништво Лепенског вира чинили су углавном ловци-сакупљачи који су правили многе употребне предмете и градили куће с чврстим подовима, а који су се затим мешали с придошлицама из Анадолије, који су изгледали сасвим другачије, познавали су пољопривреду, имали прве житарице и са собом доводили стоку.