Добричина Иван вратио власнику новчаник пун пара: "Није рекао ни ХВАЛА, али нема везе, опет бих исто урадио"

Да поштеног света још има, доказао је Иван Атанасов (65), професор музичког у пензији из војвођанског села Жабља.

Овај поштењачина пронашао је поред пута новчаник са 120.000 динара и све је уредно однео у полицијску станицу, а од власника није добио ни хвала, а камоли неко симболично чашћавање. Иван је усред дана у шипражју пронашао велику суму новца.

- Био сам код кумића на рођендану и колима сам се враћао у село у коме живим. Док сам пролазио преко једног мостића, пошто возим полако, спазио сам у шипражју поред канала неки новчаник. Зауставио сам аутомобил, пришао и видео да је новчаник отворен и пун пара, све новчанице од по две хиљаде динара. Уз огромну количину новца ту су биле и картице, лична карта, здравствена књижица, буквално све што човек има – каже Атанасов.

Он каже да се ниједног тренутка није двоумио да ли треба да пријави случај полицији.

- Уплашио сам се само да ме не оптуже да сам нешто узео. Због тога сам у станицу повео и моју комшиницу Раду, која је била на пар метара одатле и видела све што се збило од тренутка кад сам зауставио аутомобил – прича Атанасов.

Полицајци су у станици пред Иваном избројали новац, контактирали власника и констатовали да се у данашње време готово никада не дешава да неко врати пун новчаник.

- У станици су полицајци отворили новчаник и избројали 56 новчаница од две хијаде динара, три новчанице од хиљаду динара, не знам колико је тачно било по 500 и 200 динара и 10 евра. Укупно је то било око 120.000 динара или хиљаду евра. Командир ми је рекао да је у данашње време изузетно ретко да неко врати новчаник пун новца, поготово кад су у питању овако велики износи. Обично се пронађу бачени празни новчаници и тако се врате власницима - каже Атанасов.

Новчаник је врло брзо враћен власнику, који се Ивану није ни захвалио. Међутим, овај симпатични добричина не хаје много за то и тврди да би све поново исто урадио.

- Звали су ме из полицијске станице да ми јаве да је новчаник враћен власнику. Био сам срећан због тога, иако ми се власник још није јавио да ми захвали. Ако се јави, лепо од њега, ако не, нема везе. Увек бих овако поступио јер никада не знаш за шта тај новац некоме треба. Можда је целу зиму штедео да одвоји за семе или ђубриво и сада то неко да му узме. Мени су једном у Нишкој бањи украли торбицу и знам какве су то муке. А и ја сам већ довољно богат, имам два сина, два унука и унуку и ништа ми више не треба – искрен је Атанасов.