Ово УНИШТАВА здравље вашег детета, А ДА НИСТЕ НИ СВЕСНИ! Доктор упозорава: Ако овако наставе, прете им ОЗБИЉНЕ БОЛЕСТИ!

Она подсећа на податак из истраживања Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" из 2019. године да скоро свако треће дете има вишак килограма. Каже и да је уочен пораст гојазне деце од 5 до 6 година.

- Посебно забрињава податак да број гојазне деце константно расте. У 2000. години учесталост прекомерне ухрањености код деце и адолесцената узраста од 7 до 19 година у Србији је износила 8,2 одсто, гојазности 4,4 одсто, а након 19 година уочен је пораст броја прекомерно ухрањених на 16,6 одсто и гојазних на 12,9 одсто. Уочен је пораст гојазне деце узраста од 5 до 6 година и он износи 21,1 одсто - каже др Снежана Лешовић.

Гојазност у свим узрастима угрожава здравље деце, а посебно је повећан ризик за настанак компликација болести ако се јави до пете године и ако се не лечи.

- До 2025. број гојазне деце млађе од пет година широм света са тренутно процењених 41 милиона, порашће на 70 милиона. Према подацима објављеним у Светском атласу гојазности сматра се да ће око два милиона становника у нашој земљи, односно 28 одсто, бити гојазно до 2030. године, док ће још преко 215.000 деце узраста од 5 до 19 година, што је 18 одсто бити гојазно - наводи др Лешовић.

Она подсећа да гојазност не представља само естетски проблем већ је удружена са значајним компликацијама код деце и младих и важан је фактор ризика обољевања у одраслој доби.

Гојазна деца имају повећан ризик за настанак бројних компликација, наглашава докторка и набраја:

- инсулинска резистенција
- поремећај промета шећера у организму
- повишен холестерол и триглицериди
- метаболички синдром
- дијабетес типа 2
- повишен крвни притисак
- повећан ризик за појаву ортопедских болести
- повећан ризик за појаву респираторних болести
- повећан ризик за појаву кардиоваскуларних болести као што је рана појава атеросклерозе 
- гојазност доводи до смањеног квалитета живота
- гојазност ствара бројне психолошке проблеме
- гојазност скраћује очекивану просечну дужину живота

Према њеним речима, вероватноћа да гојазно дете у узрасту од 4 године буде гојазно и у одраслом добу износи приближно 20 одсто, а за гојазну децу пре пубертета је већа од 60 одсто:

- Од 60 до 85 одсто гојазних адолесцената остаје гојазно у одраслом добу - објашњава др Лешовић и наглашава да гојазност угрожава и социјални и професионални напредак, те се таква деца и адолесценти суочавају са стигматизацијом и дискриминацијому у многим областима живота.

Многи од њих, подсећа, имају и непријатна искуства са вршњацима.

Докторка Лешовић истиче и да окружење у којем данас деца одрастају снажно подстиче настанак и одржавање гојазности, чиме се отежава усвајање здравих навика у исхрани и физичкој активности. Она наводи и животне навике које доприносе гојазности:

• Урбанизација, глобализација тржишта и економски развој узрок су наглих промена стила живота и исхране. 
• Наша деца имају хиперкалоријску исхрану, нередовне оброке, неконтролисано уносе грицкалице, слаткише, брзу храну и сокове. 
• Деца и млади превише времена проводе седећи пред телевизором, за компјутером, а неконтролисано употребљавају и мобилне телефоне. 
• Више од пет сати дневно преседе, пасивни су, а препоруке међународних експерата јасно кажу да то време не би смело да буде дуже од два сата. 
• Уочава се и недостатак физичке активности, па мања енергетска потрошња значајно доприноси порасту гојазности.

- Деца би свакодневно морала да одвоје барем један сат за физичку активност, а потребно је и да довољно спавају - саветује др Лешовић.

Извор: Србија Данас/Блиц