ДР ЈОВАНОВИЋ РАЗБИЛА ЗАБЛУДЕ О АНТИТЕЛИМА: Доста је погрешних информација, овако организам ствара одбрану од короне
"Антитела се у току инфекције синтетишу у два таласа", навела је она.
Вирусолог Тања Јовановић рекла је за РТС да ћемо сигурно годинама бити заштићени после прележане инфекције уколико је инфицирана имунокомпетентна особа – особа која може да створи имунолошки одговор. Наука показује да је особа која је прележала ковид у ствари заштићена од инфекције истом варијантом вируса, указала је Јовановићева.
Налазимо се у ситуацији са све више вакцинисаних, али расте и број заражених коронавирусом.
БОЉИ СМО И ОД АМЕРИКЕ: Србија пета земља на свету по броју вакцинисаних!
ШТА НАС ЧЕКА ЗА ВИКЕНД: Расте неизвесност пред суташњу седницу Кризног штаба, да ли се и шта све ЗАТВАРА
ДА ЛИ СМО НА ПРАГУ ЧЕТВРТОГ ТАЛАСА? Брига за Кризни штаб, ускоро нас очекују НОВЕ МЕРЕ - познато када пада одлука!
Проф. др Тања Јовановић, вирусолог, рекла је, гостујући у Београдској хроници, да смо вирус добро упознали и знамо како се преноси, а оно што је довело до повећања броја оболелих је непоштовање мера.
- Не постоји одговорност ни на индивидуалном ни на колективном нивоу, и све док се овако понашамо, број оболелих ће расти - истакла је Јовановићева.
- Упознали смо вирус короне, он је секвенциран комплетно, упознали смо патогенезу вирусне болести, како вирус може да се шири по организму, који исходи вирусне инфекције могу да буду, како да дијагностикујемо болест, који су тестови најбољи за дијагностику а који за прогнозу инфекције, тако да ми и даље пратимо вирус и промене - каже професорка.
Према њеним речима, оно што је интересантно за коронавирус, он спада у групу вируса који не мутирају тако често: две до три мутације месечно. То је вирус који има велики геном, састављен је од 30.000 структурних јединица и међу њима се дешавају две до три промене у току месеца.
Проблем прави дуготрајна циркулација вируса у популацији
Јовановићева указује да проблем прави дуготрајна циркулација вируса у популацији, јер жеља вируса је да опстане у средини, а ми, непоштовањем мера, повећавамо трансмисију вируса.
Због тога имамо нове мутације до акумулације мутације и промена неких особина вируса.
- Регистровали смо три претећа соја вируса, код нас је од тих претећих британски сој, он се променио у оној структури која омогућава вирусу да успешно инфицира ћелију, да успешно уђе у ћелију, размножи се и ослободи се из ње - рекла је она.
Исход такве промене вируса је повећана количина у респираторним секретима који се излучују у спољашњу средину и због тога је трансмисија много већа.
Што се тиче оболевања с једне стране, и морталитета с друге стране, Јовановићева подвлачи да није показано да мутирани вирус утиче на тежину клиничке слике, болести, али лакше се преноси и заразнији је.
- Тестови који се користе за дијагнозу инфекције и за вакцине нису показали да је смањена ефикасност вакцина које су регистроване код нас - указала је Јовановићева.
- За "Фајзерову" вакцину је прилично добро документовано, за остале немамо комплетно обрађене податке, али имамо за 'sputnjik' и за кинеску, које су код нас регистроване, да ефикасност није значајно смањена - рекла је она.
Сматра да је решење масовна вакцинација и поштовање мера. Апелује на грађане да се поштују мере како би се успоставила контрола над епидемијом.
Рекла је да је медицински део Кризног штаба донео неке препоруке за пооштравање мера, и да су мере строже.
- Али тврдим: да се поштују мере које су на снази, сигурно бисмо имали много бољу контролу над епидемијом - истакла је она.
Да би се постигао заштитни имунитет, потребно је да особа прими две дозе, прва доза покреће имунолошки одговор, друга доза је потребна за добијање адекватне количине имунитета који би спречио инфекцију.
Између прве и друге дозе могућа је инфекција и то није изненађење, каже вирусолог.
А да ли ће обољење бити блаже, зависи од имунолошког одговора и како појединац реагује на вакцину.
Додаје да вакцина не може да изазове инфекцију, не садржи живи вирус.
Нове студије за неке вакцине, као што је вакцина "Астра-Зенеке", показују да и прва доза даје висок ниво заштите, па се води полемика да ли је довољно дати само прву дозу или сачекати до 12 недеља да би се дала друга доза.
- Причали смо о томе да се антитела брзо губе, трају три до шест месеци, то апсолутно није тачно, антитела се у току инфекције синтетишу у два таласа, у првом се синтетишу мање квалитетна антитела, али представљају прву линију одбране.
Први талас је 5–14 дана после инфекције, затим почињу да падају, смањује се њихова количина после четири месеца, то је тај тренутак када су многи истраживачи помислили да ће антитела нестати из организма, што је у потпуној супротности с подацима које знамо о значају антитела - рекла је професорка.
Међутим, у том тренутку се дешава нешто друго: почиње синтеза висококвалитетних антитела, чији је полуживот толико дуг да некада може да буде дужи од људског века.
- Ми ћемо годинама после прележане инфекције бити заштићени уколико је инфицирана имунокомпетентна особа – особа која може да створи имунолошки одговор - објаснила је Јовановићева.
За особе које су прележале ковид примарно је предложено да приме вакцину због нејасноћа које су се јавиле, наука показује да је особа која је прелажала ковид у ствари заштићена од инфекције истом варијантом вируса.
Проблем може да настане ако се вирус толико промени да може поново да инфицира особу која је прележала инфекцију. То је слично као код вируса грипа, имамо сезонске епидемије и вероватно ће и коронавирусне инфекције бити актуелне и у зимском периоду, па ћемо имати сезонске епидемије коронавирусне инфекције.
- Таквих случајева нема добро документованих, има неких особа које су имунокомпромитоване или имају неке коморбидитете или неке друге актуелне инфекције које су онемогућиле развој имунолошког одговора, причам о глобалним догађајима током инфекције - рекла је она.
Професорка Јовановић каже да је апсолутно под знаком питања да ли особа која је имунокомпетентна може два пута да прележи корону и мисли да то није могуће.
Вакцине су прављене на различитим платформама. Јованвићева објашњава да су "Фајзер" и "спутњик" вакцине које стимулишу и синтезу антитела и активирају неке ћелије имунског система које су значајне у снажној продукцији антитела.
Према њеним речима, антитела после примања таквих вакцина можемо да тражимо после две до три недеље после друге дозе вакцина.
- Што се тиче кинеске вакцине, она садржи инактивисани вирус и тај вирус стимулише, пре свега, продукцију антитела а мање стимулише ћелијски имунски одговор. За продукцију заштитног нивоа антитела потребан је неки дужи временски период, тако да препоручујем да се провере антитела четири до шест недеља после друге дозе - закључила је Тања Јовановић.
