ДР КАМЕНОВ РАЗБИЈА СВЕ ЗАБЛУДЕ О ВИТАМИНУ Д: Постоји ли заиста препоручена доза и како је најбоље да се узима?
Непрестано се води полемика око оптималне дозе витамина Д коју је потребно узимати да бисмо се заштитили од болести.
Витамин о којем се сада највише прича и који снажно подиже одбрамбени систем нашег организма, а како сугеришу и бројне студије игра и важну улогу у превенцији појаве тежих облика ковида-19, јесте витамин Д.
"СТОЈИМ УЗ МИЛИОН ЖЕНА КОЈЕ СУ БИЛЕ ЖРТВЕ": Огласила се глумица Ива са најемотивнијом поруком до сада (ФОТО)
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА НАШЕ ГРАЂАНЕ: Вакцина која је стигла у Србију добија међународно признање
СЕИЗМОЛОГ О ПОТРЕСУ У КРАГУЈЕВЦУ: Није био јак, али померио ме је са кревета
Имунолог проф. др Борислав Каменов, доктор медицинских наука из области имунологије и експерименталне хематологије и професор Медицинског факултета у Нишу говори о правилној употреби овог витамина, када је најбоље да га узимамо, а разбија и заблуде о препорученој дози.
Непрестано се води полемика око оптималне количине витамина Д коју је потребно узимати. Док неки стручњаци саветују између 1.500 до 4.000 интернационалних јединица, у зависности од старости и стања имунитета, други кажу да је први неопходно утврдити да ли постоји дефицит овог нутријента, па тек онда одредити дозу. Зашто се мишљења стручњака разликују?
- Прва прича о витамину Д се појавила 1950. године када се саветовало да се због рахитиса узима 200, 400 интернационалних јединца (ИЈ), а за децу се препоручивало се да узимају само док су на подоју. То је било пре 70 година, али у међувремену се схватило да су много веће дозе потребне да би нас заштитиле од аутоимуних болести, од астме, алергија... И те старе теорије се неки и данданас држе - каже професор.
Зашто су мишљења о оптималној дози толико опречна? И која је то количина са којом сигурно нећемо погрешити?
- Словенци, на пример, препоручују 15.000 ИЈ за старије особе, а за младе 7.500. Ја саветујем између 5.000 и 10.000 ИЈ. То није обавзна доза која се мора узети, али то је доза која је безбедна и са којом не може да се претера - објашњава др Каменов.
Сви знају да се витамин Д у телу ствара под утицајем сунца, као и да га има у појединој храни, у мањој или већој количини. У најбогатије овим нутријентом сврставају се уље јетре бакалара и других масних риба, туна, сардине, скуша, бакалар, лосос, плодови мора, шитаки печурке, џигерица, жуманце... Ипак, та количина није довољна да би се дефицит у организму надокнадио кроз исхрану.
- За један минут сунчања ви добијате 500 јединица витамина Д. Потребно вам је да проведете 15 минута на сунцу дневно, да унесете велику количину овог витамина - каже професор. Што се тиче соларијума, он нема исти ефекат. Напротив, штетно је у сваком погледу.
И око начина уноса и времена када га треба узимати се косе мишљења. Који начин је најисправнији?
- Може на кашичицу, можеда се накапа у сок, у супу, како хоћете. Ујутру, такође, уопште није битно, нема разлике. Витамин Д је врло важан, не постоји нутријент који је важан и моћан као он. Он превенира аутоимуне болести, делује против бактерија и вируса - сматра др Каменов и објашњава везу измеђ овог витамина и инфекције корона вирусом:
- Кад је реч о ковиду, испоставило се да они који имају ниске вредности витамина Д имају тежу клиничку слику, док они који имају високе немају тешку форму - подсетио је др Каменов на премилинарна открића светских научника.
