ДР МИЛАНКО ШЕКЛЕР ОДГОВОРИО НА СВА ПИТАЊА О КОРОНИ! Које су највеће заблуде о вирусу и како развијамо имунитет?

Српски научник светског гласа др Миланко Шеклер, доктор ветеринарских наука први је, са својим стручним тимом у Ветеринарском специјалистичком институту Краљево, "прочитао" геном коронавируса у Србији, што је уписано у светску базу података. Он наводи да је већина грађана врло слабо упозната са важним чињеницама, које би им биле од велике користи приликом свакодневног спровођења мера заштите од коронавируса себе и своје породице, али и других људи.

СТУДЕНТИ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА ХИТНО ПРЕЛАЗЕ У КОВИД СИСТЕМ: Лађевић најавио да специјализанти ДОЛАЗЕ У ПОМОЋ!

СТУДЕНТИ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА ХИТНО ПРЕЛАЗЕ У КОВИД СИСТЕМ: Лађевић најавио да специјализанти ДОЛАЗЕ У ПОМОЋ!

ДОКТОР СТЕВАНОВИЋ НАКОН САСТАНКА С МИНИСТРОМ ЛОНЧАРЕМ: Још имамо капацитета, али они нису неисцрпни!

ДОКТОР СТЕВАНОВИЋ НАКОН САСТАНКА С МИНИСТРОМ ЛОНЧАРЕМ: Још имамо капацитета, али они нису неисцрпни!

"Војводина комплетно у ванредној ситуацији" Гојковић указао колико дана треба да прође да би мере показале ефекат

"Војводина комплетно у ванредној ситуацији" Гојковић указао колико дана треба да прође да би мере показале ефекат

- Данас, по питању познавања корона вируса, напредних или искусних научника скоро и да нема у читавом свету, јер је овај вирус релативно нов и интензивно се изучава тек непуних годину дана. Тако да смо сви ми, бар за овај нови коронавирус, укључујући и моју маленкост, мање-више потпуни почетници, и бар за сада, гарантовани "губитници". Да тако не би било и у будућности мораћемо сви да порадимо на што бољем информисању што више људи. Наравно, уз ту претпоставку, да сви они професионалци, којима су вируси, епидемиологија и имунологија, поље рада - морају да дају све од себе, како би се, за почетак, пронашло најмање "штетно", а у будућности, и најбоље могуће решење за заустављање постојеће хумане пандемије коронавируса - наводи наш научник.

1. Какав је тачно корона вирус?

Како др Шеклер наводи, овај коронавирус је системски вирус, инфицира све органе, а не респираторни.

- Он инфицира читав људски организам, односно скоро све његове органе. То значи да без обзира на то што су органи за дисање улазна врата инфекцији коронавирусом, ждрело, гркљан, нос, синуси, душник, плућа, итд..., он се врло брзо након умножавања у поменутим органима, шири путем крвотока и вероватно лимфотока по читавом организму. Наравно, с обзиром на то да коронавирус прво инфицира органе за дисање, ту су и штетне последице његовог присуства и умножавања најлакше и прво уоче - истиче он.

- Сигурно су и најобимније и најопасније упале носне слузокоже, грла, ждрела, синуса, душника, бронхија и, на крају, тешка упала плућа, јер инфекција постепено и напредује баш тим редоследом: од горњих партија дисајних органа "силази" све дубље, до плућа - објашњава стручњак додајући да је најважније сви да научимо битне ствари о коронавирусу.

- Сви вируси се, између осталог, могу поделити на оне који немају мембрану и на вирусе који је имају. У ту другу групу вируса, оних који имају омотач, спадају и сви коронавируси, укључујући и овај пандемијски. Тај омотач, по правилу, садржи и велики удео липида или масти, што такве вирусе чини много осетљивијим на дејство спољашње средине. Дакле, ови вируси су веома осетљиви на исушивање јер брзо губе инфективност на сувим површинама, као што су столови, чаше, столњаци, кваке, прозори, зидови, бетон. Такође, осетљиви су на високе температуре јер им 56 степени Целзијуса драстично смањују инфективност. Такође, осетљиви су на све врсте дезифицијенса, чак и обичан алкохол, као и све детерџенте и сапуне, који, по правилу, растварају масти. То су вируси, који када се нађу у нашем желуцу бивају тренутно убијени желудачном киселином тако да не могу инфицирати тим путем наша црева и остале унутрашње органе - наводи др Шеклер.

2. Можемо ли да се заразимо додиром?

Др Миланко Шеклер наставља да су и коронавируси врло осетљиви на спољашњу средину и да се људи врло тешко могу заразити тако што ће их "покупити" негде, са неке површине или предмета.

- Теоријски се можете заразити коронавирусом преко инфициране површине стола, чаше, прозора. Само у случају да је инфицирана особа кинула или пљунула на ту површину, а ви је после пар минута додирнули док је била још влажна и 'убацили' себи вирусе у нос или уста. Дакле, то је само теорија. Од самог старта је тако и због тога ношење рукавица у свакодневном животу више нико и не помиње. Јер коронавируси могу опстати и пренети се на друге људе само ако се налазе заштићени у некој телесној течности, као што су слина или пљувачка, измет, мокраћа или крв - наводи он.

- Коронавирус, да би некога инфицирао, мора прво да се веже за површину тачно одређених ћелија нашег тела. Не може да уђе у организам преко ћелија коже или лица, већ само преко ћелија наше носне слузокоже, грла, синуса, душника или плућа. Коронавирус, у том случају, мора да се веже за тачно одређена места на површини поменутих ћелија. Та места се називају рецепторима. Замислићемо да су та места као врата на кући, преко којих је једино могуће ући у њу. Е, тако и коронавирус користи тачно одређена места, која имају улогу 'врата' за улазак у ћелију и њено инфицирање - сликовит је научник, који напомиње да тек тада и само тада коронавирус може да прође кроз "улазна врата" и уђе у ћелију.

Он додаје да када се вирус нађе у ћелији одмах почиње да се понаша као "газда куће".

- Вирус креће да користи све што се налази у тој ћелији и има само један циљ - да произведе што више нових честица коронавируса, својих потомака, и то тако ефикасно, да од једног вируса настаје на хиљаде и на десетине хиљада нових, за свега неколико часова или дана. Потом та инфицирана ћелија прсне, распадне се од толике количине новостворених коронавируса. Сви ти нови, млади вируси се по изласку из ћелије одмах лепе за околне здраве ћелије и улазе у њих, опет се умножавајући и изазивајући исти ефекат. То практично описује сам почетак инфекције, који траје само неколико часова или највише неколико дана. У том периоду инфицирана особа најчешће и нема симптоме болести - објашњава он.

3. Шта значи асимптоматски случај?

- Симптоми болести јављају се тек за неколико дана. За то време, инфицирани је без знакова болести, али у себи има милионе и милијарде честица вируса, који продиру све дубље у организам. Истовремено, такав човек почиње да избацује из организма коронавирусе путем издахнутог ваздуха, али и ситним капљицама пљувачке док говори, пева или виче. У моменту добијања симптома инфекције, заражени почиње да кија и кашље, избацујући тада милионе и десетине милиона вируса свуда око себе - јасан је др Шеклер.

Како истиче, понекад неко уопште не покаже никакве уочљиве клиничке знакове болести, што је најчешће случај када су у питању деца или младе особе.

- Али и људи средњих година па и старији. Неко може да има тако благе симптоме, да их тешко и примећује. Мало запушен нос, пролазна повишена температура од свега 37,1 или 37,2 степена, главобоља... То су такозвани асимптоматски случајеви коронавируса. Срећа у несрећи је што ти људи много теже могу да заразе остале јер не избацују тако велике количине коронавируса. Само кијањем и кашљањем се избацују капљице пљувачке, слине или слузи препуне вируса, на даљину од око пет до шест метара - открива он.

Како др Шеклер истиче, да би дошло до заражавања друге особе неопходна је инфективна доза вируса, а то је тачно одређена количина коронавируса, изражена у приближном броју честица, а која је потребно да уђе у нечији организам.

4. "Колико" је короне потребно да се заразимо?

- Најновији подаци истраживања указују да је количина коронавируса, која је потребно да уђе у ваше грло, нос, синусе, ждрело, плућа, да би сте се инфицирали, између 500 и 1.000 честица вируса, у периоду од неколико часова. Толика количина је неопходна да би вирус успео да се 'пробије" кроз одбрамбени систем и да са успехом почне да се размножава и изазове инфекцију и клинички испољену болест - описује он и додаје да што је већа количина унетих вируса, све је тежи облик болести.

Ипак, како објашњава, ако сте удахнули 30 или 50 честица вируса огромна је вероватноћа да се нећете уопште разболети јер ће ваша многобројна бела крвна зрнца успети да "победе и растргну" свих тих 50 "разбојничких" честица, а ви нећете ни знати за ту битку у вашем организму.

- Са друге стране, ако удахнете или унесете неколико хиљада или десетине хиљада вируса одједном, на пример, загрлите се са неком инфицираном особом и заједно певате на некој свадби, слави, рођендану, концерту или ноћном клубу, онда је то количина вируса довољно велика да 'надвлада" ваше одбрамбене могућности и успе да инфициран неколико ваших ћелија - наводи он.

5. Како развијамо имунитет?

Има још нешто јако важно, каже др Шеклер, а то је да чињеница да наш организам може са успехом да се избори сваки дан са малом количином коронавируса, неколико десетина, па до пар стотина, а да се не разболите.

- И, како време пролази, а ви сваки дан или сваких неколико дана унесете тај мали број честица коронавируса и ваш имунитет их лако победи, онда се ваш организам осећа све способнијим и јачим и све се успешније бори са коронавирусом. Све је теже коронавирусу да га инфицира. То је оно што се зове 'имунитет стада'. У исто време, то би било моје објашњење такозваног 'мадридског чуда', то јест, необјашњиво опадање броја новозаражених и тешко болесних особа у Мадриду, иако су превентивне мере у том граду 'ослабљене' и све ради до поноћи - истиче он и додаје да се то дешава када је удео људи у некој популацији, који је био у контакту са малим количинама коронавируса, близу 50 одсто укупне популације становника.

- Практично, коронавирус тада све 'teže' налази нове, здраве и на болест осетљиве појединце, који до тада нису никада имали контакт са коронавирусом. Такав сценарио ће вероватно бити све чешће виђан у свету, па и Србији. Можда се то деси код нас већ негде средином децембра, најдаље до Нове године - завршио је тај научник.

Према његовим речима, "ми који се бавимо заразним болестима животиња, односно ветеринарском вирусологијом, познајемо и 'боримо' се са овом групом вируса, и то код различитих врста домаћих животиња, кокошака, свиња, говеда, паса, мачака скоро 100 година".

- Производња вакцина против ове болести кокошака, као и почетак спровођења вакцинације код кокошака почиње да се интензивно спроводи већ почетком шездесетих година, што значи да ветеринарска медицина има већ више од пола века искуства у примени вакцина против појаве инфекција коронавирусом код кокошака! Сходно том нагомиланом полувековном искуству у борби против коронавируса, можемо доста тога искористити и у борби против овог новог хуманог или соја који инфицира људе - објашњава он.