БОЛЕСТИ КОЈЕ СЕ ЈАВЉАЈУ У СТАРОСТИ ПОСЛЕДИЦЕ СУ МЛАДОСТИ: Имунолог објашњава највећу грешку коју родитељи праве
Председник друштва неуролога Србије проф. др Ранко Раичевић и имунолог проф. др Борислав Каменов гостовали су у јутарњем програму ТВ Пинк.
Раичевић објашњава да се мождани удар може спречити уколико се на време открије срж проблема. Он истиче, да се најчешће током рутинских контрола, могу утврдити први знаци значајних промена које могу да утичу на мождани удар.
"ДА ПОЛАКО ОДЈАВИМО КОРОНУ" Прогнозу професора Кочовића чекали смо скоро две године - један услов је кључан (ФОТО)
ПАР САТИ ПРАВИ ВЕЛИКУ РАЗЛИКУ ИЗМЕЂУ ЖИВОТА И СМРТИ: Др Раичевић набројао симптоме који су разлог за хитну посету лекару
АКО ЧЕКАТЕ РЕВАКЦИНАЦИЈУ АСТРАЗЕНЕКОМ, ОВО ЈЕ ПОРУКА ЗА ВАС: Разлога за страх нема, само пратите реакцију тела
- Постоји значајан број тих "силент" можданих удара, односно, тек се неком рутинском дијагностиком, код наизглед здравих особа, утврди значајна промена. Превенцијом може да се спречи и смањи ризик за добијање можданог удара. Америчка администрација је контролом два фактора, а то су Хипертензија и поремећај срчаног ритма успели да смање за 40 одсто. То су уштеде за друштвену заједницу, јер та средства могу да се употребе за друга обољења, а сачувало би се доста живота - рекао је Раичевић.
Раичевић додаје да је мождани инфаркт исти као и срчани, али и то, да су фактори ризика најчешће слични.
- Мождани инфаркт је исти као и срчани. Имају две врсте, пуцање крвног суда, и то се зове хеморабијски, али фактори ризика су исти за оба. У питању је поремећај са крвним притиском, састав протеина шећерна болест, зачепљење крвних судова, пушење, злоупотреба алкохола, опојних дрога... - објаснио је Раичевић.
Раичевић објашњава да је коронавирус мултисистемски поремећај, јер знатно мења корелацију између згрушавања и разређивања крви, дајући предност згрушавању, чиме доводи до инфаркта појединих органа у телу.
- Корона није инфекција, него мултисистемски поремећај. Ми смо видели да је кључни поремећај поремећај колагуације, јер корона ремети однос згрушавања и разређивања крви, јер даје предност згрушавању. Зато долази до инфаркта срца, плућа, мозга... У медицини је и даље клиничка опсервација кључ. Ми са чекићем, пулмолози са стетоскопом, можемо да нађемо почетак проблема - рекао је Раичевић.
Каменов истиче да није редак случај, да пацијенти узимају храну коју не воле, а нису свесни да тиме праве проблем организму, јер на тај начин уносе токсине и отрове.
- Када гледамо исхрану, ми мислимо на енергију, па како храна утиче на ово или на оно, али дигестивни систем, поред хране, енергије и свега, он је тај преко кога се баждари имунски систем. И ако су наша црева здрава, добијамо толерантни одговор, а то не прави штету. Ви имате људе који не подносе неку храну, а једу је. На пример, млеко, глутен ил нешто, онда се црева оштећују и токсини се уносе у организам, и прави се "масна јетра" и троше се ресурси витамина Д. Ми се трошимо борећи се против токсина и отвора - рекао је Каменов.
Он додаје да родитељи често терају децу да једу одређену храну, не схватајући да ту лежи превенција болести које се касније манифестују.
- Дете у почетку одбија храну, родитељи га терају на силу, а то не треба. Тај аспект је занемарен, а ту лежи превенција многих болести које се касније појављују - објаснио је Каменов.
Др Каменов истиче да организам може да се предозира било којим витамином, зато је најбоља превенција индивидуална провера.
- Ви можете да издозирате у организму све нивое витамина. Када је у питању витамин Ц, он се избацује преко мокраће, а неке таблете немају ефекта, не мења се у организму. Може и витамин А и витамин Д да се предозира... Они који се трују храном, они који су уморни, они имају ниске вредности витамина Д, а проблематична су паушална мишљења, која априори тврде да је штетно узимати га, а и млеко и вода и хлеб могу да буду штетни. Зато треба проверавати индивидуално - наставио је Каменов.
