Др Стојиљковић о БОРБИ ЗА ЖИВОТ најтежих пацијената: Њих корона НИЈЕ СМЕЛА да заустави - потресна прича из ЗЕЛЕНЕ ЗОНЕ
И током пандемије Институт за онкологију и радиологију Србије (ИОРС) успевао је да збрине све пацијенте.
Институт је био зелена зона, примао је и лечио пацијенте из целе Србије.
Овако прича начелник операционог блока ИОРС-а, примаријус Дејан Стојиљковић.
Када узимате АНТИБИОТИК обавезан је и неки пробиотски производ: Проф. Ђорђевић саветује како да изаберете НАЈЕФИКАСНИЈИ И НАЈБЕЗБЕДНИЈИ!
ЈЕЗИВА ИСПОВЕСТ СЛАВКА, ПРЕЖИВЕЛОГ ЛОГОРАША: Децу су бацали у септичке јаме, а старије од 60 година слали НА КЛАЊЕ
"ВИРУС ШИРЕ АСИМПТОМАТСКИ ПАЦИЈЕНТИ" Др Јанковић објаснио зашто скаче број заражених и шта је НАЈВЕЋА ОПАСНОСТ
Појава вируса корона и његово убрзано ширење умногоме је пореметило здравствени систем у целом свету, али и у Србији.
Имајући у виду да је број оболелих убрзано растао, било је неопходно жртвовати неке друге гране медицине, и ослободити капацитете у болницама за оне оболеле од вируса ковид 19 чија су стања дијагностикована као критична. Међутим, истовремено са ширењем опасног вируса, нису нестале друге до тада најопасније малигне болести.
И током пандемије, Институт за онкологију и радиологију Србије успевао је да збрине све пацијенте. Тако прича начелник операционог блока ИОРС-а, примаријус Дејан Стојиљковић, Институт је био зелена зона, односно примао је и лечио пацијенте из целе Србије.
- На почетку пандемије, услед преласка већине болница у ковид систем, као и због страха становништва, дијагностика болести код онколошких пацијената се одвијала отежано. Резултат тога је био нагли пораст броја оних пацијената с узнапредовалом болешћу - наводи др Стојиљковић.
Упркос овој чињеници, он не крије задовољство постигнутим резултатима, јер, како тврди, "и за време ванредне ситуације дали су свој максимум да пацијенти добију најквалитетније лечење".
- Уколико 2020. годину поредимо са 2019, ИОРС је пружио свега шест одсто мање услуга. Бројке су заиста импресивне - истиче др Стојиљковић.
Број хоспитализација у стационару износио је 13.775, а просечна дужина лечења је скраћена са 8,3 на 6,8 дана.
- Дневне болнице Института су збринуле 24.793 пацијента. Биле су укупно 6.124 операције у стационару и 401 у дневном хируршком блоку. Амбуланте и конзилијуми су имали 135.990 прегледа. Радиолошка дијагностика је пружила 44.478 услуга - наводи статистичке податке др Дејан Стојиљковић.
Стојиљковић објашњава и да је у складу с епидемиолошким мерама и препорукама смањен број пацијената и дужина лечења у стационару, а повећан је број пацијената лечених у дневним болницама Института.
