ДРАГАНА ОД ОВОГ РЕЦЕПТА ИЗДРЖАВА ПОРОДИЦУ: Некада су га јели војници, а она га данас спрема на стари добри начин (ФОТО)
Вођена унутрашњим осећајем, Драгана је са својом децом напустила Бечеј, одабрала Шумадију за свој дом и купила кућу у оближњем Ђуриселу.
Пре него што испрати сина и ћерку у школу, негде око шест ујутру, Драгана ставља прву туру у рерну. Након тога иде следећа, па још једна, и тако све до раних поподневних сати. Предвече развози хлеб на адресе муштерија у Крагујевцу, а по повратку, уколико не стигне у току дана, меси нове поруџбине које ће пећи сутрадан. Драгани Бамдад (44) војнички хлеб таин променио је живот.
ДАНАС ПОЧИЊЕ ВАСКРШЊИ ПОСТ: Ако се спремате за СВЕТУ ТАЈНУ ова правила ОБАВЕЗНО морате да поштујете
РОДИТЕЉИ, УПОЗОРЕЊЕ! Немојте деци куповати ове лутке, јер садрже канцерогене материје (ВИДЕО)
"Стави лутку да не дође још једна смрт" На југу Србије имају необичан обичај ако им заредом умру два сродника
– Историја овај хлеб пише малим, а ја га словим великим словом – каже ова професорка српског језика и књижевности – јер Таин је име, а све што има име траје.
Вођена унутрашњим осећајем, Драгана је са својом децом напустила Бечеј, одабрала Шумадију за свој дом и купила кућу у оближњем Ђуриселу. У централну Србију преселила се 2018. године и кренула је од нуле. Војвођанску школу и лоше окружење, по окончању уговора, оставила је иза себе, а новог ангажовања у просвети на помолу није било. А онда је стигао таин…
– Кад сам дошла у Шумадију имала сам снажан осећај који ми је говорио да би требало да радим нешто своје, креативно и крајње смислено, нешто за све нас важно. Таин је дошао захваљујући мојој љубави према нашој историји и традицији, по тој заједничкој предачкој линији, преко великих дела Великог рата и јунака познатих по срчаности и духовности. Читајући сазнала сам да су наши преци у ратовима јели таин и њиме нам сачували отаџбину. Мало ли је?! – почиње Драгана своју Причу са душом.
Пожелела је и да га проба. На интернету је пронашла рецепт, умесила први комад за своју душу и прича се закотрљала… Израда овог хлеба траје минимум 15 сати. Неопходно је да одстоји првих 12 часова, а потом да се још неколико пута премеси и да се још неколико сати тесто одмара, све док не добије ситне мехуриће по себи.
– Веома је хранљив, виталан, укусан и пече се на специфичан начин. Када сам га први пут испекла, измамио ми је сузе. Био је то хлеб предака наших. Увила сам га у крпу, а он је пуцкетао. Целог дана сам осећала радост – сећа се.
Војнички хлеб је у њеној породици тренутно једини приход. Драгана га меси и пече у својој радионици у Ђуриселу, а брашно набавља у воденици Цицић у Страгарима.
Присећа се како је управо у том селу, после посете манастирима, одлучила да се настани баш у Шумадији. На интервјуу за Приче са душом испред воденице Цицић у Страгарима
– Одрасла сам у Горњем Јаворњу, недалеко од Двора на Уни. Ратне године и подстанарство оставиле су неизбрисив траг у нашим животима, као и у бројним другим породицама. Дуго сам осећала да желим село, нешто ме је снажно вукло ка срцу Србије. Трагала сам за лепим природним амбијентима, за ширином и милином, за топлијим сусретима, а једног недавног лета, са децом и пријатељицом, стигла сам на одмор у шумадијски сеоски туризам. Знала сам да овде треба да створим дом.
По доласку је тражила посао, али узалуд. Да би што креативније попунила своје време, одлазила је у Историјски архив Шумадије и читала. „Сусрет“ са таином био је неизбежан.
– Одувек сам волела да месим и правим домаћи хлеб. О таину се данас мало зна. Ни пријатељи који су некад служили војску нису чули за њега. Реч је о хлебу из периода балканских ратова и Великог рата, који је уврштен у војничко следовање после Српско-турских ратова.
Таин је реч турског порекла и значи „следовање“, а сваки војник је добијао по 800 грама, што је било довољно да надокнади његове дневне потребе.
– Док је српска војска јела овај квалитетан хлеб, Аустроугари су и поред обилног следовања јели свој, не баш тако укусан.
Наш војник је кроз хлеб имао својеврсну везу са својом традицијом, са огњиштем и вером коју је бранио.
– Овај хлеб се увек правио од интегралног ражаног брашна. Мешао се и са интегралним пшеничним, ратни услови су диктирали могућности, али хлеб у Срба је одувек био светиња. Војник је и до две недеље могао да га једе и лако је био сит. Јео се у малим залогајима, а у тешким тренуцима и неколико комадића топљених у устима умирило би глад. Имати таин за војника је значило имати и срећу у том тренутку – објаснила је Драгана за Приче са душом.
Таин је, осим хране, војнику давао и духовну везу са огњиштем и са мајком. Мајке су пратиле синове у рат заветовавши их да не поједу своје прво следовање. Према народном веровању такав хлеб је штитио од куршума, због чега су га војници чували у својим торбицама. Према Драганиним речима, у музеју у Пироту налази се комад таина, који је редов Алекса Здравковић вратио из рата, и то на наговор мајке која га је заветовала да сачува свој први таин. Испричала ми је да јој се преко њене странице “Завичајно” недавно јавио Алексин праунук Иван.
– Занимљиво је да је војвода Мишић пре окршаја крај Колубаре тражио да се војска одмори и наједе. Наредио је да се умеси таин. Када је чуо да су војници стали на ноге и повели коло, Мишић је знао да су спремни за контранапад.
По старом рецепту, она ставља 70 одсто тог брашна, а 30 одсто белог пшеничног. Додаје и мало соли, меда и квасца. И увек мало свете воде са неког извора или манастира. Адитива нема у овом хлебу.
– Када га умесим, следи ферментација од 12 сати током које се количина глутена смањи, што погодује осетљивим особама. Након тога тесто се премеси и одстоји бар још 3-4 сата. Пећ мора да буде добро загрејана (230 степени), а хлеб се пече у посуди са поклопцем.
Сваки хлеб ручно прави и нема велике капацитете за печење, због чега се на таин понекад чека по неколико дана.
Саговорница Прича са душом каже да је након објава на страници коју је покренула контактирају људи из бројних градова и да се прича о таину брзо шири. Међутим, тренутно не може да одговори захтевима изван Крагујевца. Каже и да би могла да шаље хлеб брзом поштом, али да би због тежине (један таин има око килограм) поштарина коштала више од хлеба.
– Људи су осетили да је ово нешто домаће, нешто добро. Дирнула их је прича о овом хлебу, подсећа их на њихова детињства, буди лепе успомене, а многи имају претке солунце што их још више спаја с таином. Имају поверење у ово што радим.
– Прву корицу хлеба жваћемо још док немамо зубе, средину онда кад их погубимо, а кроз цео људски век и овај хлеб прожима се и нит пожртвовања коју смо као народ одувек имали.
Од рођења па до даће у Срба се вазда месио неки обредни хлеб који је обележавао важан тренутак. Он има дубоку симболику, попут зрна од којег је хлеб и настао.
– Зрно мора да прође свој век: од земље, кише и сунца до жрвња на воденици где постаје прах и храни друге. Тако су и наши преци давали себе, бринули су и оставили су нам огњишта, славе и имена, да знамо ко смо, шта смо и чији смо. То је била њихова жртва. Наслеђе је обавеза и одговорност. Као народ никад нисмо били у овако дефанзивном стању, због тога осећам и мислим да је прича о таину, која креће из мог срца, важна не само за мене и моју децу, него је од ширег значаја, за све нас.
Иако не ради као професорка, за школом нимало не жали, задовољна је што има посао који воли и што уз стварање хлеба има времена и да пише. Објавила је књигу “Голе душе” 2016. године, а сада негује историјске теме. Објединила је своја два изворишта: писање и печење хлеба, а као мајци важно јој је да проводи време са децом код куће.
– Једна од мојих жеља је да жене саме почну да месе таин. Потребно је да се враћамо селу, коренима, срушеним тарабама и воденицама, да производимо своју храну и да своју децу учимо традиционалним вредностима. Да остају овде, на своме, да поново ојачамо. И тај талас расте, све више људи осећа исто или слично. Нас седам жена основале смо заједницу „ДоброЧини“ с циљем да се мали произвођачи умреже у домену производње хране, рукотворина, неговања старих заната, спортских и духовних активности. Најважније је да се вратимо домаћем производу и малом произвођачу, јер он ствара с душом – испричала је Драгана на крају Приче са душом.
ОВЕ РУСКИЊЕ СУ УДАТЕ ЗА СРБЕ: Ове особине наших мушкараца ОБОЖАВАЈУ, а због овога БЕЖЕ НАЗАД
"Да разјаснимо ЈЕДНУ СТВАР..." Даница Грујичић се обратила Србима због КОРОНА ВИРУСА и открила ИСТИНУ о свему
УПОЗОРЕЊЕ ЗА РОДИТЕЉЕ: Нови болестан тренд који се шири међу тинејџерима, може оставити ДОЖИВОТНЕ последице! (ВИДЕО)
АКО ЈЕ ВИДИТЕ ОДМАХ ЗОВИТЕ ПОЛИЦИЈУ: Нестала Вида (44) из Београда! ПОРОДИЦА моли за ПОМОЋ (ФОТО)
СУНЦЕ НАС ОГРЕЈАЛО! Данас и до 20 степени, али лепо време неће дуго трајати
