Драматично УПОЗОРЕЊЕ стручњака: Пилетина пуна отрова који ИЗАЗИВАЈУ рак?!
Чак 97 одсто бројлера садржи вирусе и опасне бактерије
Иако је пилеће месо, као одличан извор храњивих састојака, одлична лака храна за лето, стручњаци упозоравају да није сва пилетина добра за јело.
Прочитајте и:
- Због проласка на црвено СРБИНУ пресело летовање: Возите опрезно ван земље да не прођете као БОСИ ПО ТРЊУ
- Муж и жена украли нешто из Острога, ушли у воз, а због оног што се после десило данас се прегледају сви путници
- Пропала сезона летовања у Грчкој: Због киша, пожара и лошег времена, СРПСКИ ТУРИСТИ У ПРОБЛЕМУ
Посебну пажњу треба обратити на бројлере, хибридне пилиће, који због услова и начина узгоја могу бити пуни штетних хемикалија, па чак и отровног арсена, који код људи може да изазове дијабетес, неуролошке поремећаје и рак, упозоравају светски нутриционисти.
Поред подсећања да је пилетина богат извор протеина, калцијума, амино-киселина, магнезијума, витамина А, Д, фосфора и гвожђа, указују на истраживања која су показала да чак 97 одсто бројлера садржи вирусе и опасне бактерије, одговорне за инфекције које се преносе храном.
Истиче се и да бројлер пилићи имају лош имунитет, због чега се третирају јаким антибиотицима, који их чине опасним за људе, пре свега јер стварају неуролошке проблеме и развијају резистентност на бактерије.
Да би индустријско пиле за кратко време добило на маси, кљука се хормонима, који код људи, након конзумације, могу да изазову проблем са репродукцијом.
Технички директор Научног института за ветеринарство Србије Слободан Станојевић потврђује да су разлике у укусу, хемијском саставу и квалитету између органске и комерцијалне пилетине неспорне, али да то не значи да су сви бројлери обавезно нездрави.
Опасни су, како додаје, они бројлери којима су касно давани антибиотици, па их пре клања нису избацили из организма.
- Антибиотици уопште не смеју да буду присутни у месу, као ни арсен, који може бити саставни део неког лека који је дат животињи. Здравствену исправност пилетине није могуће оценити голим оком – каже он.
Станојевић подсећа да је систем контроле производње и прераде животиња препуштен власницима фарми, односно кланица, што ствара ризик уколико неко намерно прави пропусте, а системом самоконтроле то прикрива.