Душан (94) је један од последњих логораша Mathauzena: Преживео је 3 логора, озлоглашени каменолом и "виво експеримент"
Стојиљковић је један од последњих живих некадашњих заточеника нацистичког логора Mauthauzen у Другом светском рату.
Душан Стојиљковић (94) дочекао је дубоку старост после тортуре у три логора. Прво на Бањици, затим u Mauthauzenu i на крају на Голом отоку.
Креће се уз помоћ штапова, али и даље веома виталан с обзиром на то да му је врло близу читав век живота. Памти детаље и имена и приповеда о својој мучној младости у Другом светском рату. Још су више запањујући, виталност и добро сећање, јер је био заробљеник три логора.
Ухапшен је са непуних 19 година и одведен у Бањицу. Са нама је причао о озлоглашеном Mauthauzenu, где је пребачен на јесен 1944. године, јер је се читавог живота бавио пре свега његовим сведочанством, а данас је један од последњих живих заточеника из Србије.
"Тито ће бити елиминисан за три недеље и ХРВАТИ ЋЕ УРАДИТИ ПОСАО": ОТКРИВЕН СТРОГО ПОВЕРЉИВИ ДОКУМЕНТ ЦИА
КО ЈЕ БИО ТИБОР ЦЕРНА, ХЕРОЈ СА КОШАРА: "Не могу да оставим другове, ако ми је суђено вратићу се, ако није нећу!"
ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ о нашем НАЈВЕЋЕМ ХЕРОЈУ! Миленко се ЖРТВОВАО за Србију, ове речи о њему БОЛЕ (ФОТО/ВИДЕО)
Ту је био само број, 107.032.
- Када смо дошли, стари заточеници су нам рекли да је тамо бања. Носили смо камен уз тих фамозних 186 степеника, морао је да буде тежак најмање 30 килограма. Нас нису, као у претходној групи, тукли.
- Јевреји из Холандије су морали да пужу, Французи су морали да скачу по четири степеника. Једног нашег из Бањице су издвојили и бацили са литице у каменолом. Он је у паду ухватио руком једног SS-ovca за ногу и повукао за собом у амбис.
- И тај амбис је посебна прича Mauthauzena. Дешавало се да људи падну, преживе и поново су их враћали на рад. Ту је било неколико SS-ovca којима је то било задовољство. О томе је било речи на Нирнбершком процесу - присећа се Стојиљковић.
КОНАЧНО ЈЕ ЈАСНО КО ЈЕ ВОДИО ЈУГОСЛАВИЈУ: Процурили ФБИ документи о ТИТОВОМ ИДЕНТИТЕТУ и његовом ДВОЈНИКУ!
САМО У СРБИЈИ - МОРБИДНО! Марија је умрла, а на споменику стоји НАЈВЕЋА ИНТИМА! НЕВЕРИЦА (ФОТО)
ОВО СРПСКО СЕЛО КРИЈЕ СТРАШНУ ТАЈНУ: Његово име говори о ВЕЛИКОЈ ТРАГЕДИЈИ, и данас носи ЖИГ СРАМОТЕ
Препричава нам како је окончан његов тежак физички рад преко стрмих и уских, такозваних "степеница смрти". Они који су обишли ово место знају каква језа и вртоглавица хвата када се крећете низ њих, и да инстинкт отвореног и хладног подручја тера на додатни опрез. То што их се "отарасио" , то се само "срећом" умало није завршило још горе.
- Ја сам недељу дана радио у каменолому. Пао сам једне недеље после повратка. Старешина ме је препознао јер ми је пре тога скинуо и узео цокуле, гојзерице, па нису ме тукли или убили, само су ме одвели ме у болницу.
- Преживео сам "пегавац" (пегави тифус). Тај пегавац је вештачки, био сам жртва "виво експеримента". Сутрадан сам одведен на операцију. Рихтер је био лекар који је оперисао, радио их је по 5 дневно, познато је да су вадили слепа црева иако то није било потребно - наставља он, додајући да је један амерички лекар рекао да је Mauthauzenu видео све болести које је кроз студије изучавао.
У логору су спавали по тројица, другде су терали и по четворицу, као сардине, на креветима, ширине једва метар. Није било померања да не би добили батине, а они који су тражили тоалет не би се из њега враћали.
- Живот је такав, у кревету сам спавао са једним официром Недићеве војске чије су трупе биле Драже Михајловића. Били смо у кревету где смо били нас тројица. Ја сам био у болничком делу Дражиног покрета, кујну су држали бивши партизани.
Покушавали смо да створимо неку заједницу, али нисмо успели. Све је зависило до логора. У једном подручном логору Mauthauzena, odnosi између НОБ-а и четника били су крајње заоштрени. Двојица припадника, један НОБ-а и други равногорског, потуку се, Немци ликвидирају и једног и другог.
На питање како је преживљавао и како га то психички касније није ломило, толико да је водио групе и делегације одговара: "Претворио сам се у механизам."
Још је једна стравична сцена која ника није потиснута из ума:
- На рукама ми је умро друг из бањичког логора и последња реч на уснама му је била "мама", држао је кору хлеба. Држао сам га у наручју, појео његов последњи залогај. Плакао сам тада као дете.
Logor Mauthauzen је ослобођен 5. маја 1945. године, а Стојиљковић је одатле пребачен у болницу у Линцу где је провео пет месеци.
Када се вратио у Србију, пратила га је УДБА, којој су биле сумњиве његове активности и кретања. После два логора, завршио је и на трећем, Голом отоку, седам година после Mauthauzena. О њему нерадо прича јер га није много изучавао и прикупљао грађу, али каже: "Није било лако ни у њему."
- После логора имао сам "почасно" звање издајника. Био сам слободни преводилац, имао сам звање уметника. Али, нисам био слободан. Један мој другар је умео да каже "више уметник, него слободан" - каже Стојиљковић.
Након свих мука, дочекао је да напуни 94 године.
- Ја немам ништа, ја сам породични пензионер. Имам 70 одсто женине пензије и 90 одсто инвалиднине. Имам довољно материјалних средстава да платим апартман у старачком дому Костић, имам за лекове, никада нисам имао плату. Председник Савеза бораца је чуо да немам плату, покушали су да ми нађу, знао сам подоста језика, нису успели. Предложили су ме за пензију коју нисам добио.
