ДВЕ ГОДИНЕ НИЈЕ НИ ЧУО НИ ВИДЕО СВОЈУ ДЕЦУ: Предраг (38) је добио старатељство, али их је мајка одвела у иностранство
У земљи у којој се отац назива колац, један своју децу није видео више од две године, иако би највише на свету желео да обавља своју родитељску улогу
Две девојчице, Д. (10) и М. (9), толико су волеле свог оца Предрага Поповића (38) из Београда, да су при сваком растанку морали да их одвајају од њега. Док су га снажно грлиле, вероватно нису ни слутиле да може да се деси да их мајка одведе хиљадама километра далеко од њега. Нису ни помишљале да их отац, ког су толико волеле, неће видети, чути више од две године. Њихов тата добио је потпуно стратељство над њима, али их је мама Зорица извела из Србије у другу земљу.
СПЕЦИЈАЛИСТА УПОЗОРАВА: Ево без чега НИКАКО НЕ СМЕТЕ да кренете на путовање!
НЕ ДОЗВОЛИТЕ ДА ВАС ПРЕВАРЕ! Издато важно саопштење за све путнике у Србији
ОПРЕЗ! Високе температуре могу изазвати ПОЖАРЕ: "Србија шуме" појачале контролу мера против пожара
Од 22. марта 2019. године Предрагове ћерке одрастају без оца.
- Од тада нисам имао никакав контакт са њима. Од тад немам званичну информацију где се налазе, како су, ни шта раде - започео је разговор Предраг Поповић (38) из Београда.
Отац, који више од две године, није чуо ни глас својих ћерки развео се од своје бивше супруге, Зорице П. (35), 2013. године кад је Д. имала око годину и по, а М. само око девет месеци.
Девојчице су биле мале, мајка је добила старатељство, а Предраг је ћерке виђао сваког викенда и сваке среде.
- Тај модел виђања трајао је до 2015. године. После тога се он мења, на захтев Зоричиних родитеља, на шта сам ја пристао како би моје ћерке проводиле време са баком и деком и родбином моје бивше жене. Од тад их виђам сваког другог викенда и сваке среде. Код мене су проводиле пола летњег и зимског распуста - објаснио је Предраг чија је прича, како он сматра, јединствена у Србији.
Кад крећу проблеми?
Напоменуо је да су након развода имали неких несугласица, проблема, али да су Зорица и он успевали да их реше.
- Међутим, кад је упознала тадашњег дечка, који је Мексиканац, све се променило. Са њим је била девет месеци у вези. Добио сам информације да су деца наводно малтретирана са његове стране. Обраћао сам се Центру за социјални рад, покушавао сам на разне начине, али је све измицало контроли до тренутка кад он одлучује да се врати у Мексико - отворио је своју душу отац, који свакодневно пропушта значајне тренутке из живота својих ћерки, страхујући да их никад више неће видети.
Како је испричао Предраг, након тога његова бивша жена упознаје садашњег мужа који живи и ради у Аустралији. Према његовим речима, млади брачни пар доноси одлуку да се са Д. и М. преселе у иностранство.
- Ја нисам желео на то да пристанем и она тад покреће судски процес да мене лиши родитељског права како би могла да их одведе у иностранство без моје сагласности. Ту се укључују Центри за социјални рад, који дају негативно мишљење по њеном захтеву, који кажу да би то био велики шок за децу која су била доста везана за мене као оца и да то никако није добро - поделио је Предраг Поповић претешке тренутке које ниједан отац не треба да доживи.
Страхујући да ће Д. и М. бивша супруга ипак да одведе ван граница земље и далеко од њега, он подноси противтужбу и тражи да се деца повере њему. Укључује се Центар за социјални рад.
- Затим суд тражи да се уради психијатријско вештачење мене као оца, ње као мајке и деце како би се видело ко би могао да преузме старатељство над децом. Моја бивша супруга то потписује. Међутим, кратко после тога напушта земљу, одлази у иностранство што ја сазнајем три дана након тога. И од тада почиње моја борба да сазнам где су моја деца, да ли су само отишли на неки пут или су отишли, као што се сад испоставило много далеко - казао је отац.
Потрага за девојчицама креће тек након два месеца
Два месеца је било потребно да би се покренула потрага за девојчицама јер се прво сумњало да су са мајком и њеним мужем отишле на море, да су негде отпутовале и да ће се вратити.
- За то време сам морао да скупљам потврде да деца не долазе у школу, у вртић. И ту сам имао проблема јер је она тад била старатељ деце, а наш систем не препознаје оца као саставни део породице, него ми смо некако отац-колац, одвојени са стране, не знам зашто. Мислим да доста очева може боље да брине о деци него што би то неке мајке могле - објаснио је Предраг како су изгледали дани након сазнања да су му деца напустила границу Србије и да не зна кад ће и да ли ће их опет видети.
Након, за оца предугог периода, расписује се Интерполова потерница и Предраг сазнаје да му се деца налазе у држави Вануату, 1.600 километра далеко од Аустралије. Како је објаснио, та држава нема постигнут договор са Интерполом и нема обавезу, према његовим речима, да преда његову децу, чак иако би знао њихову тачну локацију.
Такође је изразио сумњу у то да ли се оне уопште тамо налазе.
- Можда су са неким лажним пасошима напустиле ту земљу. Зоричини родитељи такође не знају где се налазе јер се, наводно, не чују са њом. Није се чула ни са ким од родбине. Нема више ни профиле на друштвеним мрежама. Ја се сад питам шта се дешава, никакав траг, ниједно писмо, ниједан позив, ништа немам, једноставно не знам где се налазе моја деца - навео је Поповић и изнео претешку истину.
На питање како се осећа одговорио је кратко и јасно - "тешко". Објаснио је да му пуно недостају.
- Тужно, али истинито. Ја сам био у браку са том особом. И драго ми је што су из те љубави израсла деца, али не знам шта да радим. У међувремену сам добио старатељство над децом, пре годину и по дана сам добио привремену меру. Немам коме да се обратим сем широком аудиторијуму. Она је лишена родитељског права, деца су поверена мени, одређено је да се деца по хитном поступку врате мени - истакао је Предраг Поповић.
Растанци девојчица са оцем, пред њихов одлазак, били су трауматични, како је открио саговорник. Објаснио је да је девојчицама прво било потребно време да крену са њим од мајке. Након што се навикну на оца, не желе да се одвоје од њега.
- Кад треба да се врате код мајке онда креће паника. Имао сам случај да у једном тренутку деца нису хтела да иду код ње. Морали су да дођу из полицијске станице по децу. Тад сам објаснио полицајцу да ме је ћерка толико загрлила, држала се за мене и да нисам могао да је на силу натерам, да је "чупам" од себе како бих је предао неком - прича тужним гласом Предраг, који сад има само сећање на своју децу.
Одговор Министарства спољних послова
Са случајем Предрага упознато је и Министарство спољних послова.
- Министарство спољних послова је посредством Амбасаде Србије у Канбери предузело потребне мере у складу са својим надлежностима и у контакту је са представништвом Републике Вануату у Канбери, као и са надлежним органима Аустралије, у циљу локације и заштите малолетне деце. О свим добијеним сазнањима у конкретном случају Министарство је пренело адвокату господина Предрага Поповића - навели су из ове установе.
Реакција Градског Центра за социјални рад
Предраг Поповић испричао је да је месецима пре него што је мајка Зорица одвела његову децу ван граница Србије страховао да ће се то десити. Како је навео, суд је тражио мишљење Градског центра за социјални рад да ли треба деци да се одузму пасоши. Према његовим речима, одговор Центра да треба то урадити, стигао је у суд око недељу дана након одласка његових девојчица.
- Обавештавамо Вас да је Градски центар за социјални рад у Београду, у конкретном случају, предузео све мере и активности у складу са својом законским овлашћењима. Такође, регулаторни и другостепени органи који контролишу законитост и процедуралну исправност рада органа старатељства, су поступајући по жалбама Предрага Поповића на рад органа старатељства, на околности које сте навели, утврдили да је надлежни орган старатељства поступао у складу са својим овлаћењима утврђеним законом и основним стандардима стручног рада - одговорили су из Градског центра за социјални рад.