Емануел Жиофре, амбасадор Европске уније у Србији: ЕУ преговори ће учинити Србију зеленијом

Да би помогла Србији да постане зеленија, ЕУ је до сада уложила 582 милиона евра у заштиту животне средине, каже амбасадор Европске уније у Србији, господин Емануел Жиофре у ексклузивном интервјуу за Греен News магазин.

• Како оцењујете важност Европског зеленог договора у постизању одрживости и постизању климатске неутралности у Европи до 2050. године?

Ово је изузетно вазно, заправо не мозе се доволино нагласити колико је знацајна политика Зеленог споразума. Ово је главна политика ЕУ која обезбеђује три ствари. Прво, циљ је да обезбеди нулту нето емисију гасова стаклене басте до 2050. године, посебно кроз Закон о клими ЕУ, усвојен у марту 2020. године. Друго, Зелени договор има за циљ да обезбеди економски раст одвојен од употребе ресурса, тако да на крају, и то је трећи лајтмотив Зеленог договора, ниједна соба и ниједно место не буду запостављени. Европска унија је одлучнија него икад да обезбеди права на мир, правду, заститу својих грађана, да обезбеди чист ваздух, чисту воду или безбедну храну.

Због тога је ЕУ посвећена поштовању Париског споразума о клими и усвојила је први европски закон о клими, са циљем да смањи емисије ЕУ за макар 55% до 2030. Ради достизања угљеничне неутралности 2050. године и борбе против разорних ефеката глобалног загревања и загађења изазваног људским фактором, усвојена је и успесно се спроводи стратегија Зеленог договора. Укратко, није претеривање рећи да је Европски зелени договор један од најважнијих докумената нашег времена.

• Да ли се може претпоставити утицај Европског зеленог договора на промену економске праксе и ефикасности у коришћењу ресурса у Европи?

Треба знати да ће ЕУ смањити своје нето емисије гасова са ефектом стаклене баште за макар 55% до 2030. године, у поређењу са нивоима из 1990. године, како је договорено ЕУ Законом о клими. Европски зелени договор пружа мапу пута са акцијама за подстицање ефикасног коришћења ресурса преласком на чисту, кружну економију и заустављање или барем смањење климатских промена, преокрет губитка биодиверзитета и смањење загађења. Он описује потребне инвестиције и доступне алате за финансирање и објашњава како да се осигура праведна и инклузивна транзиција. Европски зелени договор покрива све секторе привреде, посебно транспорт, енергетику, пољопривреду, грађевинарство и индустрије као што су челик, цемент, информационо-комуникациона технологија, текстил и хемикалије.

Подразумева се да ће се као последица тога променити економска пракса и ефикасност ресурса. Важно је имати на уму да би трошкови неделовања били већи, јер климатске промене и деградација животне средине представљају егзистенцијалну претњу Европи и свету. И тако ће Европски зелени договор трансформисати ЕУ у модерну, ресурсно ефикасну и конкурентну економију, осигуравајући да ће једна трећина инвестиција од 1,8 билиона евра из Плана опоравка ЕУ Следеће генерације („Next Генератион ЕУ“) и седмогодишњи буџет ЕУ финансирати европски Зелени договор.

Да би покренула Зелени договор, ЕУ је усвојила пакет Спремни за 55 („Фит фор 55“), низ предлога за ревизију и ажурирање законодавства ЕУ. То законодавство ће наравно имати утицаја и на земље које желе да се придруже ЕУ попут Србије, наравно, такође ће прогресивно морати да се ускладе са таквим кључним законодавством ЕУ. Али уз обавезе увек иду и погодности и било би ми драго да не сагледамо само недостатке, већ и оно што заправо добијамо од Зеленог договора.

Европски зелени договор побољшаће благостање и здравље грађана и будућих генерација обезбеђивањем свежег ваздуха, чисте воде, здравог земљишта и обновљеног биодиверзитета, енергетски ефикасних зграда, здраве и приступачне хране, више јавног превоза, чистије енергије и најсавременије чисте технолошке иновације, дуготрајнијих производа који могу да се поправе, рециклирају и поново користе. Списак погодности је стога прилично дугачак.

• Шта тачно ЕУ пружа Србији у остварењу њених циљева у погледу смањења емисије гасова стаклене баште у складу са Париским споразумом?

ЕУ је највећи донатор у Србији. Подршка у области ублажавања климатских промена креће се од политичког дијалога о преговорима о проширењу до инвестиција, нпр. у обновљиве изворе енергије, али и регионалне сарадње у оквиру Енергетске заједнице као и наменске Зелене агенде за Западни Балкан. Процес ЕУ интеграције као такав је процес кроз који Србија већ постаје зеленија. Чинећи све најбоље да испуни све стандарде ЕУ, Србија се модернизује у свим областима и то укључује, наравно, и заштиту животне средине и све напоре да се ублаже резултати климатских промена као и саме климатске промене.

Да би помогла Србији да постане зеленија, ЕУ је до сада уложила 582 милиона евра у заштиту животне средине. Последњих година ЕУ је изградила 10 постројења за пречишћавање отпадних вода, 5 регионалних центара за управљање отпадом, 28 оперативних станица за контролу квалитета ваздуха. Потребно је запазити инвестиције ЕУ у енергетски сектор попут новог гасовода који подржава постепено смањење зависности земље од угља. Биће мање емисија и мање загађеног ваздуха захваљујући нашим пројектима везаним за гасовод.

И то није све: Европска комисија је крајем јуна покренула нови финансијски пакет за подршку 14 водећих инвестиција у области транспорта, енергетике, животне средине, људског капитала и подршке приватном сектору на Западном Балкану, у укупној вредности од 2,1 милијарди евра. На пример, санација Хидро- електране Бистрица или пројекат енергетске ефикасности за кампус техничких факултета у Београду.

• На који начин Србија, узимајући у обзир њене специфичне околности и ресурсе, може допринети остварењу глобалних и европских циљева постављених кроз Европски зелени договор?

Свака земља је јединствена по специфичним околностима и ресурсима. Србија није изузетак који је потребно издвојити. У сваком случају, Зелени договор се односи на целу Европу а не само на ЕУ. ЕУ не може самостално остварити свој циљ. Загађење и климатске промене не признају границе. На пример, неколико најзагађујућих електрана на угаљ у Европи налази се на Западном Балкану, важно је напоменути да је Србија својим Национално утврђеним доприносима поставила своје циљеве за смањење гасова са ефектом стаклене баште (смањење од 33,3% до 2030. године у односу на ниво из 1990. године). Србија се такође обавезала да прати Зелени договор кроз процес приступања ЕУ и да се укључи у свеобухватне реформе у свим секторима.

• Које су земље и региони већ постигли значајан напредак у постизању циљева Европског зеленог договора и смањењу емисија? Како се њихова искуства могу применити у другим деловима света?

У четвртом кварталу 2022. године, емисије гасова са ефектом стаклене баште у економији ЕУ износиле су 938 милиона тона еквивалента ЦО 2 (ЦО 2 -eq), што је смањење од 4% у поређењу са истим кварталом 2021. године (978 милиона тона ЦО 2 -eq). Ово смањење прати одређени економски опоравак, што показује повећање бруто домаћег производа (БДП) ЕУ од 1,5% у четвртом кварталу 2022. године, у поређењу са истим кварталом 2021. године.

Такође је позитивно да су се у поређењу са четвртим кварталом пре пандемије 2019. године емисије гасова са ефектом стаклене баште у економији ЕУ смањиле за 6% (са 994 на 938 милиона тона ЦО 2 -eq). Емисије су у четвртом кварталу 2022. смањене у скоро свим земљама ЕУ у поређењу са истим кварталом 2021. Међу земљама ЕУ које су смањиле емисију гасова стаклене баште, највећи пад забележен је у Словенији (-15,9%), Холандији (-9,9%) и Словачкој (-6,9%). Од 23 земље ЕУ које су забележиле смањење емисија, само 5 је забележило смањење свог БДП-а (Естонија, Луксембург, Литванија, Финска и Шведска), што значи да је већина успела да смањи емисије и повећа свој БДП.

• Који су главни циљеви и приоритети стратегије заштите животне средине у Србији, усклађени са приступом сличним ономе у ЕУ? Које су кључне области или изазови посебно наглашени у тим плановима?

Као што је већ поменуто, Србија преговара о чланству у ЕУ и стога треба да се усклади са ЕУ у свим областима, а то укључује, наравно, и све прописе предвиђене у великом правилнику ЕУ који називамо правним тековинама ЕУ. Србија се побољшава покушавајући да испуни европске стандарде. Прогресивно усклађивање са преговарачким поглављем 27 — поглављем о животној средини — биће најбољи покрет Србије у правом смеру. Да би се то догодило, морамо да видимо пуну политичку посвећеност у приступу „целе владе“, а енергетски систем би требало реформисати, омогућавајући већу конкуренцију и зеленија решења.

• Које конкретне мере и политике сматрате кључним за суочавање са све озбиљнијим последицама климатских промена у региону?

Требало би размишљати у смислу „отвореног екосистема“, а не вертикалног мандата институција, побољшати сарадњу и координацију између свих актера локалне управе која би требало да сарађује и са свим релевантним академским институцијама и сектором цивилног друштва. То је институционална страна. Што се тиче конкретних акција, морамо видети акције које смањују емисије гасова стаклене баште, усвајањем јасне стратегије напуштања угља и смањење зависности од фосилних горива планирањем Угљеничне неутралности 2050. у складу са циљевима ЕУ. Знам да ово звучи најважније и да ово може звучати као нешто што сам једино изнео као захтев Западном Балкану. То наравно није тачно. То морамо да урадимо сви ми широм света.

• Какав је ваш став о балансирању економске експлоатације природних ресурса са заштитом екосистема?

То није став, то се налази у сваком делу законодавства из Зеленог договора где се ово разматра. Морамо да балансирамо између заштите екосистема и експлоатације природних ресурса који су важни за нашу економију и зелену транзицију. На пример, привредне активности су дозвољене на подручјима Натура 2000, али ако се поштују одређени критеријуми. Дакле, одговор није тако директан.

Одлука о коришћењу природних ресурса остаје избор за сваку земљу, али могу вам рећи шта је ЕУ приступ. Европска комисија је поднела Закон о критичним сировинама који је усвојен у марту и дефинише свеобухватан скуп акција за безбедно, разнолико, приступачно и одрживо снабдевање критичним сировинама како би подржали наше климатске амбиције. Кључни аспекти предлога су поштовање највишег нивоа еколошких стандарда и побољшање кружности и одрживости критичних сировина.  Побољшана сигурност и приступачност залиха критичних сировина морају ићи руку под руку са повећаним напорима да се ублаже било какви штетни утицаји, како унутар ЕУ, тако и у трећим земљама у погледу радних права, људских права и заштите животне средине. Напори да се побољша одрживи развој критичних ланаца вредности сировина такође ће помоћи у промоцији економског развоја и управљања одрживошћу у трећим земљама.

Такође желимо да додатно развијамо стратешка партнерства са трећим земљама као општи оквир за сарадњу у области критичних сировина у складу са амбицијом ЕУ за отпорнијим и одрживијим ланцима снабдевања ка зеленој и дигиталној транзицији.  Узајамно је корисно интегрисати Западни Балкан у такве ланце снабдевања и модернизовати и учинити локалну екстрактивну индустрију одрживијом, али и развити комплетни ланац вредности који може донети велике користи економији. Потписивање писма о намерама за стратешко партнерстви између ЕУ и Србије о критичним сировинама и батеријама представља важан корак ка стварању одрживог и конкурентног екосистема е-мобилности у Србији. Ова деценија је значајна. Текуће зелене и дигиталне транзиције ће одредити судбину Европске уније, Србије као и свих економија широм света до краја века. Задовољство нам је што је Србија посвећена идеји да искористи свој огромни потенцијал у трансформацији светске економије. Повезане инвестиције у сировине, батерије и е-мобилност ће подстаћи економски развој и помоћи Србији да оствари своју социјалну агенду стварањем раста и чистих, добро плаћених радних места. Ово партнерство ће такође помоћи у јачању већ блиских политичких и економских веза између ЕУ и Србије.

• Које мере подршке ЕУ може понудити за смањење загађења ваздуха и побољшање квалитета ваздуха у урбаним срединама?

Зелена агенда је овде кључна и све је овде већ садржано, а Србија се на неки начин томе већ обавезала кроз Зелену агенду за Западни Балкан. ЕУ пружа политичке савете и техничку помоћ Србији ради постизања ових циљева. Већ сам споменуо низ пројеката и средстава усмерених у том погледу.

• Које иницијативе планирате да подржите за побољшање инфраструктуре за рециклажу и одлагање отпада?

Када је у питању одлагање отпада, одвајање отпада и рециклажа, водимо пројекат под називом Иницијатива Одвајамо. Овај пројекат реализујемо заједно са Министарством заштите животне средине као и уз подршку наше државе чланице Шведске у 17 општина Србије. У јуну, на пример, у пројектним општинама, укупно је преко 760 тона отпада преусмерено са депонија! Дакле, ово иде прилично добро и поносно сарађујемо са Министарством у погледу промоције рециклаже и одговорног управљања отпадом. Одвајање отпада почиње у домаћинствима и на послу, исто као и на улицама где су велике канте за смеће означене бојама. Ми радимо промотивне кампање у том погледу.

А када је у питању инфраструктура за одлагање отпада могу споменути предстојећи пројекат у Новом Саду и ширем окружењу.

ЕУ ће уложити 37,5 милиона евра средстава за суфинансирање изградње интегрисаног регионалног система управљања отпадом у Новом Саду и седам општина Војводине, односно Бачкој Паланци, Бачком Петровцу, Беочину, Жабљу, Србобрану, Темерину и Врбасу. Инвестиција ће омогућити прикупљање, одвајање извора, рециклажу, транспорт, третман и одлагање отпада на санитарну депонију, у складу са највишим стандардима заштите животне средине ЕУ. Очекујемо да ће Србија започети овај пројекат 2024. године.

• Како планирате да помогнете подизању свести грађана о важности заштите животне срединеи активном учешћу у зеленим иницијативама?

Озелењавање економије такође значи озелењавање менталитета, па позивам све читаоце да прате дискусије о животној средини, енергији, клими, око Зеленог договора који ће пружити одличну основу за боље разумевање и боље деловање јер свету је потребан активни ангажман свих нас.. Желимо да видимо у наредној години како можемо да се обавежемо у нашим комуникационим напорима како бисмо се најбоље позабавили питањем повећања енергетске ефикасности у домаћинствима. Подршка организацијама цивилног сектора и независним медијима такође подржава заштиту животне средине јер су ови актери веома посвећени овим темама.