Ен Годфри: Одушевљена сам "златним рукама" жена Србије (ФОТО)
- Србија је дивна земља пуна прелепих предела, богатог културног наслеђа - рекла је супруга актуелног амбасадора САД у Србији-
- Када имате прилику да је обиђете, упознате се са менталитетом народа и научите још нешто ново, та лепота је још потпунија - импресије су Ен Годфри, супуге амбасадора САД Ентонија Годфрија, након више од годину дана живота у главном граду.
СРБИЈА НАЈБОЉЕ РЕАГОВАЛА ОД СВИХ ЗЕМАЉА У РЕГИОНУ! Годфри: САД ће наставити да подржава пут Србије ка ЕУ
ЕНТОНИ ГОДФРИ: Хвала Србији на акредитацији за праћење избора, желимо одличан и миран дан избора
ОГЛАСИО СЕ ГОДФРИ: Ево шта је амерички амбасадор поручио Албанцима, Приштини се неће ни мало допасти
Ручни рад жена Србије оставио је можда и најснажнији утисак на њу, а са рукотворинама и вештинама оних који их стварају, ближе се упознала када је учествовала у радионицама ткачких колонија у Пироту, али и другим градовима у организацији "Етно мреже".
Каже да ју је то обогатило за још једно искуство јер се посветила ономе што иначе много воли, а и уверила додатно да жене у Србији које се баве рукотворинама имају заиста "златне руке".
Ову констатацију изговорила је на српском језику у разговору за Танјуг ,делећи утиске и о свему што је научила током учешћа на ткачким колонијама у Србији, а као најфасцинантније истиче - начин на који се жене уз подршку "Етно мреже", боре за очување ручног рада, нарочито ћилимарства у крајевима у којима је оно некада било доминантно.
Прича да је њено интересовање за српску традицију и рукотворине почело још када је по доласку у Београд за новогодишњу јелку тражила украсе са српским орнаментима, обележјима и детаљима, а онда сасвим случајно на сликама видела лепе декоративне вунене кугле и пожелела да баш њима украси своју јелку.
Када је извршна директорка НАЛЕД-а и председница Етно мрезе, Виолета Јовановић, позвала да посети радионице и детаљније се упозна са српском традицијом то је био њен први сусрет "уживо", са овим "занатом", а временом је, и, каже, и сама почела да похађа ткачке колоније.
Желела сам да видим шта све то вредне жене у Србији знају да раде, а да истовремено упознам и друге делове Србије, као и да искористим могућност да научим нешто ново будући да волим да плетем, прича Ен Годфри.
Истиче да је када је отишла у Пирот била одушевљена приступом који жене имају, да је била одушевљена њиховом пристојношћу, непосредношћу, тиме како прихватају друге људе, нуде се да помогну. . . да су је брзо прихаватиле, помагале јој да научи савлада вештину плетења и ткања.
Будући да је њено изворно занимање учитељ, каже да је обрадовало и то када је на радионицама видела младе људе и децу да се уче изради рукотворина.
Веома је срећна, каже, што и сама има у резиденцији има доста таквих детаља, а поред вунених лопти којима је украсила своју јелку, Ен Годфри је личној колекцији додала и два столњака, који су везле жене из Инђије.
Такође, ту је и њен ручни рад, ћилим, познат као пиротски, који је и научила да тка у Пироту, спефичан по својој орнаментици, а чији неки од симбола датирају из колективне свести, готово од самих почетака човечанства, када су те шаре биле нека врста амајлија, сликовног писма.
- Осећам се почаствовано тиме што могу да радим и научим нешто ново од вештина, јер видим велику вредност у свему томе - каже Годфри, а екипи Танјуга показала је и џемпер који је исплела свом супругу, амбасадору Ентони Годфрију - традиционални ирски џемпер, који се некада звао "одећом рибара", али и џемпер који тренутно плете за сина.
На питање колико времена треба да се исплете један такав џемпер, са много шара и детаља, каже да је њој било потребно свеукупно између 45 и 50 сати.
Годфри каже да је за њу учешће на колонији у Пироту било важно и због тога што је открила, како каже да је Србија много више од Београда.
- То је био изненађујући фактор, одушевљена сам била планинама, рекама, водопадима, чистим подручјима за која нисама знала да постоје овде - рекла је Годфри на коју је каже посебан утисак оставила Стара Планина на коју је отишла после и са породицом.
Каже да је по доласку у Београд први и најачи утисак на њу оставила посета Калемегдану, али је подједнако очарана и другим местима у Србији које је потом посетила, Стара Планина, Златибор, Нови Сад, Пирот, Сомбор, Ђердапском клисуром, али и мањим местима попут Инђије, Панчева...
Пореклом је, иначе, из Ирске, где су култура и традиција, а самим тим и рукотворине инспирисане животом на селу, и значајан део тога усмерен је на туристичку индустрију.
Влада наше земље одавно је разумела и одлучила да подржи тај аспект у циљу привлачења домаћих и страних туриста, навела је Годфри.
