ДЕЦА ИЗ СРБИЈЕ НА УДАРУ ОПАСНОГ ВИРУСА: Инфекција хара државом - ови градови су најугроженији!
Оболела особа је заразна последњег дана инкубације, када је још увек без тегоба, четири дана пре избијања оспе и четири дана након избијања оспе
Мале богиње (морбиле), шире се у Србији као што су стручњаци у нашој земљи и најављивали. Након Смедерава, у којем је објављена епидемија, мале богиње су се појавиле у Новом Саду, а сада и у Београду. Како наводе стручњаци, а на основу ниског обухвата MMR вакцином против малих богиња, заушака и рубеле, очекује се да се оне шире и у остатку Србије.
Мале богиње су до сада потврђене код 36 особа, претежно деце, али има и одраслих.
"КОМПЛИКАЦИЈЕ ОЗБИЉНЕ И ЗА ДЕЦУ И ЗА ОДРАСЛЕ" Србијом харају мале богиње, др Банко упозорава: Тешке последице, чак и СМРТНИ исход
СРБИЈОМ ХАРА БОЛЕСТ ОД КОЈЕ ДЕЦА МОГУ ДА УМРУ! Др Јовановић: Апелујемо на све родитеље, веома је инфективно
ЊИХОВО СТАЊЕ ЈЕ ЗАБРИНУЛО СРБИЈУ: Откривено како су мама и беба које су заражене морбилама у Београду
Према последњем извештају Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јованови Батут", у Смедереву, у којем је 12. јануара пријављена епидемија, регистрована су 32 случаја морбила, од којих је 31 потврђен у Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”, док је једна оболела особа породични контакт, а такође лабораторијски потврђен. Ради се о 19 невакцинисаних особа испод 2 године живота, 3 особе предшколског узраста и 10 одраслих особа са непознатим и непотпуним вакциналним статусом.
У Новом Саду епидемија није објављена а морбили су дијагностиковани код 2. фебруара код детета од 9 година које је невакцинисано, а 13. фебруара потврђено је оболевање особе из контакта узраста 40 година, након чега је Институт за Јавно здравље Војводине упутио апел родитељима да вакцинишу децу.
Иста је ситуација и у Београду, последњем граду у којем су морбили потврђени. Како се сазнаје, у питању је породична епидемија, у којој су заражени беба од 4 месеца и мајка стара 21 годину, а више о томе прочитајте ОВДЕ.
За сада нема основа да се и у Београду објави епидемија, али уколико се појави још четири, пет случаја оболевања онда ће се и то догодити.
Како је раније рекао проф. др Владимир Петровић, директор Института за јавно здравље Војводине, услови за појаву епидемије малих богиња постоје на широј територији земље самим тим и у Војводини, пре свега због ниског обухвата првом дозом MMR вакцине деце узраста од 12 до 24 месеца у току пандемијских година, од 2020. до 2022.
- Иако се осетљива популација смањује вакцинацијом пропуштене деце односно вакцинацијом у 3. и 4. години живота, ова популација и даље није мала. Институти и заводи за јавно здравље у нашој земљи, пре свих епидемиолошка служба која ради у оквиру Центара за контролу и превенцију болести, спроводе појачан епидемиолошки надзор и реагује се на пријаву сваке сумње на мале богиње како би се сузбила појава масовније епидемије - казао је проф. др Петровић.
На питање да ли је паметно сада, у овом тренутку вакцинисати децу MMR вакцином с обзиром на то да су мале богиње стигле у Србију, каже без сумње да невакцинисану децу треба одмах вакцинисати:
- У условима појаве малих богиња, чак и код оних који су били у контакту са особом код које је болест лабораторијски потвђена, вакцинација MMR вакцином се може и треба да се спроведе у прва три дана након контакта.
Вакцинација против малих богиња, заушака и рубеле, комбинованом MMR вакцином, додатно је опала у Србији у 2021. години и спроведена је обухватом од 74,8 одсто, показује најновији Извештај о спроведеној имунизацији Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут". На пад су према речима саговорника утицали створено неповерење и страх од MMR вакцине, али и епидемија корона вируса. Овакав обухват реалан је пут до епидемије малих богиња у нашој земљи, кажу лекари. Поред малих богиња прети и дечија парализа, јер је и обуват вакцинацијом против ње опао.
Обуват MMR вакцином је пао за више од 4 одсто у односу на 2020. годину када је износио 78, 1 одсто, а подсетимо да би се избегла епидемија малих богиња потребно је да обухват буде 95 одсто, а то се није постигло ни у једном округу у нашој земљи прошле године, а колико је опасна невакцинација деце можете прочитати ОВДЕ.
Тренутно су актуелне и овчије богиње (варичеле) а оне се од малих (морбила) разликују по свом клиничком току.
- А, највише се разликују по изгледу оспе. Код малих богиња оспа је макулопапулозна односно ситно брашнаста. Траје неко време, па нестане. Код варичеле (овчије богиње) оспа је везикуларна односно присутни су мали мехурићи испуњени течношћу. Они су присутни неколико дана, потом пуцају, и након тога се претварају у мале красте. При томе, оспа код варицеле иде у неколико таласа, на сваких три до пет дана - рекао је проф. Петровић.
Мале богиње су једна од најзаразнијих вирусних инфекција.
Преносе директним контактом са оболелом особом - путем пољупца, руковањем, путем ваздуха респираторним капљицама које емитује оболела особа кашљањем и кијањем и ретко индиректним путем преко свеже контаминираних предмета.
После инкубације, од момента уласка вируса у организам до манифестације обољења, односно појаве тегоба, од 7 до 18 дана, долази до појаве повишене телесне температуре, секреције из носа, кашља и конјунктивитиса - водњикаве, црвене очи, отечени капци. Ови симптоми трају од два до четири дана, након чега долази до скока телесне температуре и више од 40 степени, и појаве макулопапулозне оспе прво на лицу, иза ушију и на врату, која се затим шири на труп и екстремитете.
Оболела особа је заразна последњег дана инкубације, када је још увек без тегоба, четири дана пре избијања оспе и четири дана након избијања оспе.
Компликације су чешће код деце млађе од пет година и одраслих особа старијих од 20 година. То су запаљење плућа (пнеумонија), запаљење средњег уха, дијареја, запаљење мозга и губитак вида. Запаљење плућа се јавља код сваке 20. оболеле особе и око 60 одсто случајева смтних исхода настаје управо због ове компликације.
Сваки хиљадити болесник добија запаљење мозга, док на 1000 оболелих са наведеном компликацијом долази до смртног исхода.
У последњој епидемији малих богиња у Србији, током 2017. и 2018. године регистровано је око 5.800 оболелих, од којих је 93 одсто било невакцинисано, непотпуно вакцинисано или са непознатим вакциналним статусом. Једна трећина оболелих била је хоспитализована због тежине клиничке слике праћене компликацијама.
У овој епидемији регистровано је 15 смртних исхода међу којима је било четворо деце млађе од пет година.
