НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ ИСТОРИЧАРА: Први забележени ВАМПИРСКИ ПИР догодио се у Крагујевцу
Подаци које је изнео Нешић затекли јавност
Према подацима до којих је дошао историчар Иван Нешић из Трстеника у сарадњи са колегом из Шпаније, а на основу документа штампаног у Базелу, први икада забележени случајеви вампиризма догодили су се баш у Крагујевцу. Истовремено, према подацима професора Нешића, из документа објављеног 1725. године, а прештампаног у Базелу 66 година касније, ова два "крагујевачка случаја" са почетка 18. века, кад је на овим просторима владала Хабзбуршка монархија су и "најкрвавији вампирски пир" икада регистрован.
Данас сви Срби славе МАЛУ ГОСПОЈИНУ: Празник који је НАЈВАЖНИЈИ ЖЕНАМА, али обичаји важе и за мушкарце!
ЈОШ ЈЕДНО ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ У ВИМИНАЦИЈУМУ: Пронађена гробница стара 1.800 година, поглеђате чији остаци леже у њој
ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ АРХЕОЛОГА: У општини Ожаци пронађена праисторијска кућа стара ОСАМ ХИЉАДА ГОДИНА
Подаци које је изнео Нешић немало су изненадили и затекли крагујевачку јавност. Професор Нешић већ годинама истражује нашу митологију, традицију и народна предања. Јавности је познат као саговорник бројних медија на тему првих случајева вампиризма које су страни извори (махом хабзбуршки лекари, официри, чиновници...) бележили на овим просторима кад је њима владала Аустрија у периоду од 1718. до 1739. године.
Тада се простор на коме живимо звао хабзбуршка Краљевина Србија и на том подручју су први пут званично (од стране медицинара и администрације) забележени случајеви вампиризма, који су одјекнули по објављивању прво у западном, а потом богами и у читавом свету. Историчар Нешић је често говорио о два најпознатија случаја из Медвеђе и Кукљина које су аустријске власти забележиле и објавиле 26. јануара 1732. године у Бечу у документу под називом "Висум ет репертум" (у преводу са латинског "Виђено и откривено") за који се дуго у научном свету сматрало да је први помен вампира.
Због тога се и дуго сматрало да је лева обала Западне Мораве, како Нешић каже, "расадник вампиризма".
Крагујевчани "претекли" и Петра Благојевића
У међувремену искрсао је случај из Кисељева, села код Великог Градишта, који се догодио 1725. године, а онда изгледа за неколико месеци још и старији двоструки случај из Крагујевца. О томе су Крагујевчани могли да слушају на вечери уприличеној на Летњој сцени СКЦ-а. Тема разговора је била "Вампири у српској традицији и делима Александра Тешића".
Књижевник Александар Тешић позван је на захтев својих бројних читалаца из Крагујевца. Према речима Ненада Глишића, модератора разговора, Тешић је познат као предан истраживач нашег усменог књижевног и културног предања, а своје дело напаја богатим, али скрајнутим наслеђем наше фолклорне фантастике. Аутор је великих књижевних хитова на тему фантастике попут: трилогија "Косингас" и "Клетва Каинова", затим романа "Милош Обилић", "2084", "Горолом"...
На вечери је као гост учествовао и професор Иван Нешић који се бави истраживањем вампиризма у Србији.
- Говорио сам о четири најпознатија случаја у Србији из 18. века у време кад је Хабзбуршка монархија владала на овим просторима после рата са Турском на потезу између Београда и Западне Мораве. Два од њих су познати и ради се чувеним случајевима Арнаута Павла из Медвеђе и и Петра Благојевића з Кисиљеве. Прича из Кукљина, села на обали Западне Мораве, није толико позната, а случај из Крагујевца је апсолутно непознат српској јавности - каже професор Нешић.
Он је пре неколико година ступио у контакт са једним истраживачем митолошких феномена из Шпаније, Алваром Гарсијом Марином, који му је скренуо пажњу на један алманах штампан у Базелу 1791. године. У том базелском алманаху поред већ помињаног и чувеног "Висум ет репертум" прештампан је још један документ који би се у преводу на наш језик назвао "Прилог о случају сујеверја из Србије".
Тај прештампан документ се односи на догађаје из априла 1725. године у Крагујевцу.
- Крагујевачки обер капетан Станиша Марковић Млатишума командант аустријске народне милиције пријавио је београдској команди да су два вампира који су били мртви 72 и 54 дана усмртили 42 особе - наводи Нешић додајући да је по броју забележених жртава то свакако најкрвавији "вампирски пир" од свих случајева забележених у Србији од стране било којег извора.
Ексхумација уз обезбеђење 300 војника
Према подацима из документа, који је датиран на април 1725. године, а прештампан у базелском алманаху 66 година касније, из Београда команда шаље лекара који је уз присуство великог броја локалног становништва наложио ископавања сумњивих лешева. Историчар Нешић наводи да је тај "чин" обезбеђивао велики број војника - чак две компаније (компанија је била у то време аустријска јединица од 150 војника) су обезбеђивале тај простор. У спису стоји да су по извршеној ексхумацији сведоци "утврдили да се ради о вампирима" јер су тела покојника била очувана.
- На лицу места су им одрубили главе, проболи их кочевима и спалили их, као што је то била устаљена пракса у свим осталим случајевиам тог доба - Нешић додајући да је у документима случај Петра Благојевића из Кисељева датиран на 21. јун, а да се крагујевачка дупла појава вампиризма која је запала Млатишуми на разрешење "уписана" у априлу те "вампирске" 1725. године.
С обзиром на то да је најчувенији документ "Висум ет репетум" млађи читавих седам година, према историчару Ивану Нешићу несумњиво је да је до сада прва забележена појава вампира и вампиризма баш крагујевачка.
Убрзо после тог низа извештаја хабзбуршких званичника из садашње Србије документ "Висум ет репетум"само два месеца по објављивању постаје предмет заседања Краљевског ученог друштва у Берлину. Вампири "прелазе" преко Канала и постају "популарни" и на Острву па већ 1734. године "Оксфордски речник" за своје издање из 1734. године уврштава реч вампир са значењем "живи мртвац".
Та српска реч у мање-више (не)измењеном облику постаће синоним за неупокојене у свим језицима света. Најславнији романтичарски песник лорд Бајрон у предговору за једну поему Медвеђу спомиње као "Медријегу", а тамошњег вампира Арнаута Павла као Арнолда Паола, подсећа професор Нешић.
Феномен вампиризма већ миленијумима у нашем народу
Тешић сматра да је вампиризам дубоко уткан у наше национално биће и наш народни дух. Тим поводом цитира професора Сретена Петровића, нашег највећег живог стручњака за митологију, који тврди да сви наши народни обичаји и ритуали који се тичу покојника, од тренутка његове смрти па до завршетка периода од 40 дана, искључиво имају за циљ да се покојник не повампири.
- То значи да је та појава односно страх од вампиризма толико присутан у нашем нашем народном бићу већ миленијумима. Обичаји се деле на оне који се тичу рођења, венчања, брака и смрти, а сви они обичаји који су везани за упокојење и смрт су се најмање променили током времена од давнина до данас - каже писац Тешић додајући да су наши обичаји који се тичу покојника у највећем делу буквално исти као што су били пре две хиљаде година и више код наших словенских предака.
Према њему то је феномен који је до дан-данас остао необјашњен и неразјашњен.
- Многи научници из различитих области и са више аспеката су покушавали да растумаче тај феномен, али ни једно њихово разрешење не пије воду. Једноставно, реч је о појави која траје миленијума, много старијом од појаве самог хришћанства - истиче Тешић.
За њега се то јасно огледа и у томе што наш народ тврди да у борби против вампира само помаже глогов колац и чувени бели лук, а не и црквене реликвије попут распећа и свете водице.
- Зато што је вампиризам старији од хришћанства. Сеже у далеку прошлост и најдуже се баш задржао као фенмен и мит баш код нас - указује саговорник.
Према истраживањима Тешића вампиризам као феномен је потекао још у античко доба са простора између Каспијског и Црног мора.
- Код нас се највише "задржао" и "укоренио" и баш одавде се и раширио по читавом свету у 18. веку - истиче Тешић.
Џабе тебе Крагујевче слава кад је Сава "прва" вампирска глава
Вампири су стекли потом светску славу пре свега у литератури (Брем Стокер), позоришту, "петпарачким причама" и на крају филмовима који су од њих направили глобални и популарни мит.
Битна је разлика, коју истиче Нешић, да су се наши, аутентични, фолклорни и митолошки умногоме разликовали од данашњих холивудских представа и филмског имиџа. Оштре, дуге очњаке осмислили су мајстори за филмске ефекте у Холивуду. У српској митолошкој традицији вампир је биће које подсећа на мешину и које своје жртве не уједа и не пије им крв већ их дави.
Према подацима аустријске војске и администрације по обављеним ексхумацијама "осумњичених" тела, а код којих је "потврђена вампирска епидемија" (за коју су неки лекари касније тврдили да је антракс) процедура је била иста: пробадање глоговим коцем, одсецање главе и спаљивање трупла. У свим оним случајевима забележеним ван Крагујевца, пепео преостао од (не)упокојених у овом ритуалу бацан је у Мораву.
Да ли су прва два вампира крагујевачка "развејана" у Лепеницу (тада много већу и моћнију реку) не зна се јер Млатишума по обављеном послу није баш и о "том детаљу" рапортирао у Беч и Београд.
Код нас најславнији је и даље (захваљујући Миловану Глишићу) баш онај ваљевски Сава Савановић.
