ГДЕ ГРЕШИМО КАДА СЛАВИМО СЛАВУ? Свештеник открива важна значења: Ако верујемо у Бога овако морамо да приступимо
Слава је један од најзначајнијих хришћанских празника у српском народу.
Начин је да се сачува традиција и култура нашег народа, али и да се породице окупе и подсете шта за њих представља вера. Међутим, као што је то случај с многим празницима, славе су у модерно време "комерцијализоване", а духовна димензија се негде изгубила. Свештеник Глигорије Марковић нас стога подсећа на право значење славе.
ИСПОВЕСТ ЖЕНЕ КОЈА ЈЕ ХИВ ПОЗИТИВНА: Победила леукемију, па имала данима температуру - нико не зна како се ЗАРАЗИЛА
СТИГЛЕ ОДЛИЧНЕ ВЕСТИ! Српски доктор најавио завршетак пандемије на ПРОЛЕЋЕ - од марта само спорадични случајеви
У ДРЖАВНОЈ КАСИ 50 МИЛИОНА ВИШЕ - ПУНЕ РУКЕ ПОСЛА ЗА КОМУНАЛНУ МИЛИЦИЈУ: Ових пет градова ЦРВЕНЕ ТАЧКЕ, крше корона мере на сваком кораку
- Кад говоримо о људима данашњег времена, многе ствари су заборављене одакле су потекле и само су се ту нашле без значења које са собом носе. Зато је највећа грешка свести славу на празник у ком се тек тако окупљамо ми живи. Слава јесте догађај породице, али је истовремено догађај читаве Цркве, јер је завештање пристуства Бога с људима и савеза који неће престати никад - говори Глигорије Марковић.
Он је објаснио без чега слава не може да прође, где Срби греше у слављењу овог празника, као и зашто је ипак важно поштовати време поста.
Колач, вино и жито
Сваки дом у Србији научио је да се симболичном храном и пићем обележава дан свеца који је заштитник куће. Међутим, свештеник Глигорије подсећа да има један елемент славе без ког се никако не може.
- Слава не може да прође без вере у Бога, који је нама оставио Јеванђеље као благу вест и царство Божије овде на Земљи - не као живот будућег века, већ као нешто што живимо сада. Она вера због које су први хришћани били спремни да дају свој живот и принесу дарове небеском творцу - то је оно што је слава, живота Бога на Земљи међу људима и сведочанства да нису сами, него да су за заштитом светитеља. А светитељи су они који су се прославили у Богу и имају живот у Богу - говори.
Подсетио нас и на дубоку симболику славског колача и славског вина.
- Наше човечанство телом ступа у живот Бога преко Христа и онда је хлеб симбол тог живота, а вино симбол крви тог живота. То нису само симболи будућег живота, већ и данашњег - то је вечни живот већ сада, а не у неком будућем времену, непрепознатљивом - каже.
Жито се на слави спрема за наше покојне претке.
- Они су сведочанство тога да човек не живи само у овом временском тренутку, него носи сва времена пре њега која су била и носи будућа својим делима, тако што себе оставља као запис у људима око себе, исто тако својим потомцима - рекао је Глигорије Марковић.
Слава није раскалашност
Слављење славе по ресторанима, наручивање великих количина хране, раскалашно понашање - то нису славски догађаји, нису "догађаји радосног весеља царства Божијег које овде на Земљи има свако ко живи с Богом" објашњава Глигорије.
- Тако да свођење славе на ту димензију стола и хране, без давања значаја тој храни трпезе царска небеског, јесте оно што човека одвлачи од његовог истинитог, духовног позива: а то је да стално расте. Звучи као теорија, али кад човек крене тим путем, схвати да је то пракса која му у свакоденевници даје другачији поглед на живот и могућност да сагледа све димензије сопственог живљења - каже.
Људи своја застрањења углавном крију, прича Глигорије, али је и сам доживео "апсурдне ситуације" на славама.
- Ви некоме дођете у кућу да освештате и сечете колач, а онда чујете да су сва Јеванђеља не постоје, да су измишљена. А то говори колико је нама тај догађај поштовања светитеља, који су заштита наше породице, одвојен од смисла. Немогуће је прославити славу на прави начин уколико се та духовна димензија искључи и не прихвати јеванђелска вест - подсећа свештеник.
Зашто поштовати дане поста?
Све чешће се славе које падају током божићног поста прослављају уз мрсну храну, или се људи одлучују за печење иако је слава у среду или петак. То се коси с хришћанским начелима, која се ипак поштују с важним разлогом.
- Храна није просто нешто што је људима дато тек тако. Када човек прославља црквени догађај заштите нашег људског живота кроз светитеље, онда непоштовање онога што је призив - да није сваки дан исти, да постоје делови године када се човек другачије одређује према себи - ствара једну баналност, бесмисленост - каже Глигорије Марковић.
Слава није нешто што је некоме рекао деда да слави, већ је деда примио начин слављења славе од своје Цркве, а онда га је усред низа околности изменио, указује он.
- Много наслеђених, чудних одлука, попут мрсне хране у време великих попуста, јесте нешто што је бесмислено - јер је слава празник живота човека у Богу. А тај живот има одређену динамику која се кроз храну у нашем материјалном свету изражава данима када се нешто не једе, а нешто једе. То је дубље од хране: везано је за човеков однос према себи и својим потребама, али и према творевини у којој живи - јасан је Глигорије.
Упркос томе што ће многи Срби на то одмахнути главом, јер ће "Бог све опростити", тако се губи сваки смисао.
- Није суштина да ли ће Бог опростити, него да ли желимо да живимо истину у коју смо рекли да верујемо или не. Ако верујемо у Бога, знамо како ћемо неким стварима да приступимо - рекао је Глигорије Марковић.
