ГДЕ СУ НЕСТАЛА ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА И ШТА НАС ЧЕКА: Најаве метеоролога забрињавају - све више ПОПЛАВА И ТОПЛОТНИХ ТАЛАСА
Представник за Европу и Блиски исток у Светској метеоролошкој организацији Милан Дацић каже да су добре прогнозе важне како би се припремили за непогоде, због чега је важно улагати у ресурсе за хидрометеролошке системе.
Данас је Светски дан метеорологије, а питање је само једно, где су нестала годишња доба? Са каквим се глобалним изазовима суочавају у Светској метеоролошкој организацији? Како Србија може да допринесе борби у климатским променама? О томе у емисији "Пробуди се" говори представник за Европу и Блиски исток у Светској метеоролошкој организацији Милан Дацић.
НИШТА ОД ПУШТАЊА У РАД КАФИЋА? Откривено шта ће бити главна тема сутрашње седнице Кризног штаба
СРПСКИ ВУХАН И ДАЉЕ ГОРИ: Више пријема него отпуста, велики број људи на болничком лечењу
ОГЛАСИО СЕ АДВОКАТ О ЛЕЧИЋУ И ОДЛАСКУ НА ПОЛИГРАФ: Аудио снимак разговора је само ПОЧЕТАК
Пре три дана је календарски стигло пролеће а све време пада снег широм Србије.
На питање где су нестала годишња доба одговара да су узрок томе климатске промене.
- Сви знају шта су климатске промене и сувишно је говорити више о томе. Али требало би говорити како да се изборимо са тим климатским променама и шта да радимо. Треба овог тренутка да престанемо да емитујемо гасове са ефектом стаклене баште - каже Дацић.
Објашњава да ће још 100 или 200 година трајати ефекат инерције климатског ситема који ће да производи ове промене - промене фреквенције настанка опасних хидролошких промена, поплава, топлотних таласа…
Каже да регионални одзив на глобалне климатске промене није свуда исти.
- Дешавају се веома велике непогоде - поплаве, врло интензивне промене за које системи за одводњавање нису пројектовани. Неће бити само топло, већ ће и ове непогоде веома негативно утицати на наше животе и ту је кључна улога хирометеоролошких служби и осматрачког и прогностичког система - каже.
Објашњава да климатске промене врло негативно утичу на цео регион Западне Европе због чега ћемо имати већу фреквенцију опасних метеоролошких и хидролошких промена у будућности - како топлотних таласа тако и интезивних падавина које ће доводити до поплава.
- Морамо да јачамо осматрачки систем да бисмо имали добру метеоролошку и хидролошку прогнозу. Да би се бавили тиме Светска метеоролошка организација има своје глобалне програме, а један јако важан елемент је глобални систем за осматрање и прогнозу који постоји у 193 земље, укључујући и Србију - каже.
Додаје да је Србија по том питању дала многе доприносе свесткој науци.
- Ми смо имали чувеног академика, професора Завишу Јањића који је направио нумерички модел за прогнозу времена који је признат свуда у свету и који је оперативан модел за прогнозу Сједињених Америчих Држава - подсећа.
Каже да су добре прогнозе важне како би се припремили за непогоде, због чега је важно улагати у ресурсе за хидрометеролошке системе.
