ГИРОС КОД ДУШКЕ ЈЕ ОБАВЕЗАН, И ТАКО ВЕЋ 20 ГОДИНА: Србин у Грчку иде годинама на једно исто место због власнице ресторана
Прича о сјајном пријатељству које је започело - гиросом.
Један Србин поделио је своју причу о љубави и пријатељству које је почело у његовим студентским данима, кад је кренуо у Грчку с тадашњом девојком, а траје и дан данас – кад се читава породица враћа на исто место како би појела гирос код једне Душке.
Срби су најчешћи туристи у Грчкој. Већ годинама наши грађани деле искуства са путовања и летовања у овој земљи, али и савете онима који се одлуче да крену на ову дестинацију. Ипак, ове године, међу свим авантурама из Грчке издвојила се дивна љубавна прича која је почела у студентским данима, а траје и дан данас, а успут, и једно драгоцено пријатељство.
ОПРЕЗ! Никако не крећите на пут у Грчку без ОВЕ ствари! У супротном следи вам казна од 80 евра!
ЕВО ЗАШТО ЈЕ БОЉЕ ЛЕТОВАТИ У СРБИЈИ, НЕГО У ХРВАТСКОЈ ИЛИ У ЦРНОЈ ГОРИ: После овога никада нећете пожелети да путујете ван наше земље!
Наиме, један Србин поделио је своје незаборавно искуство. Авантура о којој пише са толико емоција траје и дан данас. Наиме, давних година кренуо је на летовање са својом тадашњом девојком, по врућини и жамору. Данас, на исто ово место, у исти ресторан, долазе само у већем броју. Екипу за путовање сада чине двоје деце и мама и тата, а обавезан ручак је гирос код једне Душке.
- Могао сам да осетим како ми се уши полако угљенишу а трепавице напуштају гнездо на врелом паркингу иза Сава центра док смо чекали аутобус. Судећи по количини белих марамица којима су преко чела махали остали сапатници, ни њих Хелиос није штедео. Џаба рођаци машете белим заставама, скот је немилосрдан, не узима таоце. Док се шклопоција маскирана у аутобус високе туристичке класе ваљала ка нама, мене је занимала само ОНА. Не та у розе минићу, ОВО моје девојче. Никако нисам успевао да објасним девојчету да сам ја медицински феномен- имам хроничну инсуфицијенцију допамина коју лечим грчким специјалитетима. Дакле конзумација у чисто медицинске сврхе. У сваком случају, не верујем да је била пука случајност да тог дана набасамо на баш тај ресторан. Сели, наручили по гирос и пиво и утонули у неке своје приче. Баш сам кренуо да развијам теорију о жутим мравима када ме је из ораторског заноса пренула симпатична Гркиња доносећи поруџбину - прича овај Србин.
Објашњава како је протекло упознавање са власницом, али се на крају испоставило да симпатична Гркиња уопште није те националности, већ се зове Душка. Ова жена постала им је симпатична на први поглед. Иако је у неколико наврата набацила јунаку наше приче да можда има који килограм вишка, никада нису престали да је посећују, па се осим љубави, развило и једно дугогодишње пријатељство.
- Thank you!- гракнули смо обоје, јер смо ми фино васпитана деца. Застаде Гркиња ауторитативно, развуче осмех, мангупски подиже обрву и фиксира ме својим продорним погледом. Ко да гледам портрет Карађорђа, минус бркови. -Шта ви мени “тенкју” голупчићи, зар ћемо усред Грчке да причамо на енглеском?!- проговори грчки Карађорђе на чистом српском! Мислим да сам прескочио неколико трептаја… -Пријатно децо, много сте ми слатки. Ја сам Душка. Остављам вас да једете на миру. Ти не претеруј, мало си буцкаст… - рекла му је она.
- Следећи пут кад смо се вратили у исто место, већ смо били у средњим двадесетим. Девојче вала девојка, већ је бабе запиткују свашта…-Где ћемо на ручак? -Па код Душке. Како нас је видела: ОООО голупчићи моји, вратили сте се, седите. Чекај, за тебе да видим дал’ има јача столица… ЈАААООО Душка, имаш среће што ти је храна страва… Трећи пут нисмо дошли сами. Закорачивши у тридесете, у наручју носећи једног малог девојчурка, моја жена је била нестрпљива да поносно покаже Душки шта смо ми то радили. -ИИЈАААОООО! Кога ми ви то доводите!!! Па ко је ово??! Погледај ти њих, голупчиће моје…
Наш иначе резервисани девојчурак је моментално похрлио у њен загрљај. Шта су ти деца, осећају када неко… -Ау ала си ти оседео! Јеси ти добро? - препричава Србин.
Како додаје, често по Фејсбуку пише да се у Грчку враћа и због неких познатих душа, а сада је суграђане упознао са једном од њих. И њене критике на рачун килаже сада више не прихвата са љутњом, већ као мајчински савет.
- И ево нас, на прагу четрдесете, Хурем и ја са наша два анђела синоћ запуцасмо право код Душке. Одушевљена што види и наше првенче и суперћелијску олују, ипак је прво пришла мени отворене руке и благог осмеха. Устао сам од стола као да се поздрављам са најрођенијим. -Добро вече Душка, ето опет нас, доводимо појачање!!! Пружамо руку једно другоме и размењујемо срдачан поздрав. -Јел могу да ти кажем нешто искрено? -Реците. - Брада ти је катастрофа, изгледаш ко талибан!! - завршава Србин своју причу о љубави и пријатељству.
