ОНИ СУ КРОЈИЛИ СУДБИНУ СРБИЈЕ 1999. ГОДИНЕ: Неки су умрли у мукама, а где су остали главни покретачи напада на Југославију?

У години која је обележена драматичним догађајима за Србију, дипломатски коридори су били поприште преговора и доношења одлука које су имале дубок утицај на судбину земље. Међу кључним актерима у кројењу политичких прилика 1999. године нашли су се дипломатски представници Запада, попут тадашњег премијера Велике Британије Тонија Блера, генерала Веслија Кларка, америчке државне секретарке Медлин Олбрајт, генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, америчког шефа државе Била Клинтона.

Одлуке ових високо рангираних функционера у то време светска и домаћа јавност пратила је из минута у минут. Данас, многи од њих наставили су своје путање, неки оставши у политици, неки су се окренули новим изазовима, а поједини су у међувремену преминули.

У време НАТО бомбардовања био је председник Сједињених Америчких Држава.

- Нема више чекања. Праг је прекорачен. Угрожени су амерички национални интереси - изјавио је Клинтон после неуспешних преговора Југославије и косовских Албанаца у Рамбујеу, након чега је уследио напад.

Након председничке функције посветио се хуманитарном раду, подржао је супругу Хилари у председничкој кампањи 2016. године. Године 2020. изабран је за електора државе Њујорк у оквиру Електорског колеџа, а свој глас на председничким изборима дао је Џозефу Бајдену, односно Камили Харис. 

Као премијер Велике Британије од 1997. до 2007. године повео је земљу у четири рата. Био је један од највећих заговорника НАТО бомбардовања 1999. године. Након што је поднео оставку на место премијера именован је за специјалног изасланика за мир Квартета за решавање блискоисточне кризе.

Након политичке каријете постао је саветник је у познатој инвестиционој банци. Основао је Интитут за глобалне промене којим промовише глобалне погледе влада и организација.

Мадриђанин, у време бомбардовања 1999. године био је генерални секретар НАТО-а. Служио је као високи представник ЕУ за заједничку спољну и безбедносну политику. Солана је постао почасни председник Центра за хуманитарни дијалог, а 2011. године постао је члан "Глобал Леадерсхип Foundation", организације која ради на промоцији доброг управљања широм света. Исте године је постао и члан управног одбора "Хуман Rights Watch"-a.

Американац из Чикага, био је командант савезничких снага НАТО-а у Европи од 1997. до 2000. године. Кларк је командовао НАТО операцијом "Савезничка сила" 1999. године. Интересантно је да је био је кандидат за председничку номинацију сипред Демократске странке у САД 2004. године, али се повукао из председничке трке.

Тада је председнички кандидат испред демократа био Џон Кери, а испред републиканаца Џорџ Буш, који је освојио свој други мандат. 

Данас, Кларк има консултантску фирму и председник је и извршни директор једне инвестиционе банке. Од јула 2012. до новембра 2015. био је почасни специјални саветник румунског премијера Виктора Понте за економска и безбедносна питања.

Британац из Лондона, бивши је портпарол НАТО-а. Био је заменик помоћника генералног секретара за нове безбедносне изазове у седишту НАТО-а у Бриселу све до пензионисања крајем септембра 2018. Шеј ће остати упамћен као неко ко је изнедрио термин "колатерална штета" и "колатерална жртва" за страдања српских цивила током бомбардовања.

Две деценије након агресије Шеј је изјавио да жали због "колатералне штете", али да је бомбардовање Југославије било оправдано. Редовни је професор стратегије и безбедности на Универзитету Ексетер, и гостујући на неколико европских универзитета.

Био је помоћник америчког државног секретара за јавне послове у Клинтоновој администрацији од 1997. до 2000. Био је и главни портпарол Стејт департмента, и десна рука секретарке Медлин Олбрајт.

После Клинтоновог одласка, радио је као професор међународних односа на Лондонској школи економије. По повратку у Њујорк вратио се политици, био је главни спољнополитички портпарол председничке кампање генерала Веслија Кларка. Био је и члан предизборног тима Хилари Клинтон 2008. године.

Новембра 2022. државни секретар Ентони Блинкен именовао га је за специјалног изасланика и координатора Центра за питања од глобалног значаја. 

Био је немачки канцелар од 1998. до 2005. године. Један је од главних заговорника агресије на Југославију коју је правдао "ужасним кршењима људских права и хуманитарној катастрофи на Косову". Неколико година касније критиковао је брзу одлуку неких европских земаља да признају Косово као независну државу. У марту 2014. Шредер је упоредио руску интервенцију на Криму са НАТО бомбардовањем Југославије, наводећи оба случаја као кршење међународног права и Повеље УН. 

Након политичке каријере постао је председник одбора "Норд Stream АГ и Роснефт-а", али је 2022. дао оставку и одлучио да се не придружи одбору руске државне гасне компаније Гаспром. Био је менаџер за инвестициону банку "Rothschild" и председник одбора фудбалског клуба Хановер 96.

Прва државна секретарка у историји САД. На ту функцију је дошла 1997. године док је председник био Бил Клинтон. Била је важна учесница мировне конференције у Рамбујеу 1999. године.

- Кад ме људи питају на шта сам најпоноснија од онога што сам урадила, то је Косово - изјавила је једном приликом за BBC Олбрајтова. Гласно је заговарала бомбардовање Југославије.

Олбрајт је последњих година била председавајућа у Националном демократском институту за међународне послове и председница Труманове фондације за стипендирање. Крајем 2021. године постављена је за председницу америчког Одбора за одбрамбену политику. Умрла је 23. марта 2022. године у 84. години од рака.

Био је министар спољних послова Велике Британије. Његов мандат министра спољних послова обележиле су британске интервенције на Косову. Имао је истакнуту улогу 1999. године у кампањи НАТО снага да српска војска напусти Косово, а касније је означио "одбрану Косова" као једно од најзначајнијих достигнућа.

Преминуо је 2005. године док је био на одмору у Шкотској. Изненада је доживео срчани удар, колабирао је, изгубио свест и пао низ гребен. Након тога превезен је у болницу, али је неколико минута по доласку проглашен мртвим.

За специјалног саветника генералног секретара УН за бившу Југославију именован је 1993. године. Наредне године изабран је за председника Финске и на тој функцији је остао до 2000. године. Године 2007. именован је за специјалног изасланика за преговоре о будућем статусу Косова.

Србији ће остати у сећању по Свеобухватном предлогу за решење статуса Косова, познатијем као Ахтисаријев план, изнетом 2007. године. Њиме је, између осталог, предвиђена широка аутономија за српске општине, и такозвана надзирана независност за Косово. 

Ахтисаријев план се помиње и у Декларацији о независности коју је Скупштина тзв. Косова усвојила фебруара 2008. године, чиме је Приштина једнострано прогласила одвајање од Србије.

Србија никада није прихватила Ахтисаријев план. Добитник Нобелове награде за мир. Након што му је дијагностификована Alchajmerova болест повукао се из јавности 2021. године. Преминуо је у 87. години живота у октобру прошле године.

Извор: Србија Данас/Мондо/Невена Давидовић/Пренео: В.М.