ГЛУМИО ЈЕ ВИШЕ ОД ПОЛА ВЕКА: Првак драме Народног позоришта Марко Николић оставио иза себе богату каријеру

Бард српског глумишта - првак Драме Народног позоришта у Београду Марко Николић (1946-2019) преминуо је 2. јануара у 73. години.

Глуму је дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. 

Током дуге и веома богате каријере снимио је око сто филмова и телевизијских серија, а пред камере је први пут стао 1967. године епизодном улогом Питомца у ратној серији "Летови који се памте", у режији Николе Танхофера. 

Две деценије касније, огромну популарност и наклоност публике стекао је бриљантном интерпретацијом честитог и добродушног оца породице Драгише Гиге Попадића у ТВ серији „Бољи живот“ (1987-1991), али и улогом Карађорђа у серији "Вук Караџић" (1987-1988).

Вођу Првог српског устанка маестрално је тумачио и у филму "Карађорђева смрт", као и представи "Вожд Карађорђе и књаз Милош".

На сцени матичног Народног позоришта, чији је стални члан постао 1970. године, осим те, остварио је још низ незаборавних улога од којих се посебно издвајају Николај Ростов („Рат и мир“), Хенри (Ричард Трећи), Сердар Јанко („Горски вијенац“), Алекса Жуњић („Сумњиво лице“), Гроф Цезар фон Мук („Мефисто“), Љубомир Вуловић („Апис“), Барон („На дну“), Јаша Томић („Је ли било кнежеве вечере“), Џорџ, војвода од Клоренса  („Ричард Трећи“), Лебедев („Идиот“), Соколовић („Избирачица“), Дорн („Галеб“), Бералд („Уображени болесник“), Шимурина („Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња“)…

У његове антологијске позоришне улоге, свакако се убраја и лик Абела Знорка у “Загонетним варијацијама”, по тексту Ерика Емануела Шмита и у режији Божидара Ђуровића.

За ролу у тој култној дуодрами, заснованој на необичном љубавном троуглу и инспирисаној истоименом композицијом Едварда Елгара, а коју је са колегом Борисом Пинговићем (Ерик Ларсен) од премијере 2. маја 1998. године одиграо 293 пута на матичној сцени и бројним гостовањима, добио је и престижно глумачко признање - Награду „Раша Плаовић“.

Представа „Загонетне варијације“ последњи пут била је на репертоару 15. јуна 2015. године. 

О маестралној глуми Марка Николића у тој улози, сведоче и речи аутора комада, славног француског писца Шмита, који му је рекао да му се његово извођење лика Абела Знорка више свидело од интерпретације чувених глумаца светске репутације Алена Делона и Доналда Садерленда.

Николић је остварио веома упечатљиве улоге и у филмовима „Девојачки мост“ (Марко), „Ужичка република“ (Клакер), “Бошко Буха” (Пушкар), „Петријин венац“ (Добривоје), "Глуви барут" (Мрки), „Дневник увреда 1993“ (Стефан Николић), "Тераса на крову" (Ратко), „Кордон“ (Змај), Атанас Божић („Монтевидео, Бог те видео“), Милисав Јањић - стари ("За краља и отаџбину")...

За изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму, 2012. године добио је Награду „Павле Вуисић". 

Играо је веома запажене улоге и у серијама “Докторка на селу” (Секретар Радиша), „Светозар Марковић“ (Адам Богосављевић), „Шеста брзина“ (Гастарбајтер), „Срећни људи” (Велимир Бата Шејн Давидовић), „Крај династије Обреновић“ (Генерал Цинцар Марковић), “Горе доле” (Дамјан Данковић Џокс), "Јагодићи" (Мате), „Будва на пјену од мора“ (Ђед Јоко), "Сенке над Балканом" (Лука Плетикосић), „Комшије“ (Живојин)...

Последње роле на телевизији остварио је у актуелним серијама „Погрешан човек“ (Лазар Црнковић) и „Жигосани у рекету“ (Деда Миша). 

Осим поменутих признања, за своја глумачка остварења добио је бројне сталешке награде, а пре непуних годину дана, председник Републике Србије Александар Вучић уручио му је Златну медаљу за заслуге.

Високо признање, које се додељује за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима, Николић је примио 14. фебруара на свечаности одржаној поводом Дана државности Републике Србије.

Марко Николић родио се у Краљеву 20. октобра 1946. године.