ДАНАС ЈЕ ГОДИШЊИЦА СМРТИ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА: Био је ЦЕНТРАЛНА личност српске политике 20. века, а своје ПОСЛЕДЊЕ дане провео у озлоглашеном Хашком трибуналу
Обележио је српску политику 20. века
Слободан Милошевић, бивши председник Србије и Савезне републике Југославије, умро је на данашњи дан пре осамнаест година, 11. марта 2006.
ПОЧИЊЕ СТРОГИ ВАСКРШЊИ ПОСТ: Ово су савети Патријарха Павла и правила СПЦ
ПОЧЕО СВЕТИ МЕСЕЦ РАМАЗАН! "Молићемо се за Палестину и све народе који страдају у ратовима"
Милошевић је био централна личност српске политике деведесетих година 20. века.
По образовању правник, након дугогодишње каријере у привреди, поступно, током 80-их доспео је у врх политике тадашње Србије и Југославије.
Упамћен је по промени уставног положаја аутономних покрајина унутар Србије. Налазио се на челу Србије и СРЈ у тешким околностима распада Југославије и ратова који су распад пратили.
Милошевић је рођен 20. августа 1941. у Пожаревцу, где је завршио гимназију. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1964. године.
Од гимназијских дана, када је примљен у Савез комуниста, бавио се политиком, чему је изгледа помогло породично наслеђе као и емотивна веза из средњосколских дана, потом брак, са Мирјаном Марковић.
По окончању студија радио је у кабинету градоначелника Београда, руководио је службом информисања.
Негде крајем 1960-их доспева на руководећу позицију у предузећу "Техногас". Тада упознаје Ивана Стамболића.
Из "Техногаса" 1978. прелази на руководећу позицију у "Беобанци". Извесно време, био је представник банке у САД, у Њујорку.
Године 1983. постаје члан Председништва ЦК Савеза комуниста Србије. Наредне 1984. доспева на позицију руководиоца Градског комитета Савеза комуниста Београда.
Све време је уживао пресудну подршку Ивана Стамболића, и углавном је пратио његове кораке на јавним позицијама.
На чело СК Србије долази у пролеће 1986. управо Стамболићевим залагањем, чему су се противили бројни стари, искусни, партијски кадрови.
Септембра наредне 1987. на Осмој седници ЦК СКС, догађа се својеврсни пуч у врху српске партије. Стилом и методама који су умногоме били изненђујући Милошевић тада концентрише сву моћ на нивоу Србије, у својим рукама, док је Иван Стамболић развлашћен.
Јавности је тада представљено да Иван Стамболић оклева на тему решења проблема на простору Косова и Метохије, док је Милошевић заговарао одлучна решења.
Преврату унутар партије претходио је боравак Милошевића на Косову 24. априла 1987. када започиње његова шира популарност након иступа на митингу локалних Срба у Косову Пољу.
Окупљања незадовољних косовских Срба пратила су потом више политичких акција Слободана Милошевића, како у Београду, тако у Новом Саду, Црној Гори.
Маја 1989. изабран је за председника Председништва СР Србије. Иако је Милошевић упамћен по промени уставног положаја покрајина унутар Србије, што је увек истицано, највећи део тог посла обавио је заправо претходно Иван Стамоблић, тихо, без помпе.
На првим директним изборима, децембра 1990, Слободан Милошевић је изабран за председника Србије.
Оснивачки конгрес Социјалистичке партије Србије, 27. јула исте године, донео му је звање првог председника те странке образоване спајањем дотадашњег Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије. На челу СПС налазио се до смрти.
На превременим изборима, децембра 1992. поново је изабран за председника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је председник Савезне Републике Југославије.
Милошевић је предводио делегацију у којој су се налазила по три члана из СРЈ и Републике Српске током мировних преговора у Дејтону (САД), новембра 1995. године, након којих је децембра 1995. потписао Дејтонски споразум, којим је коначно успостављен мир у БиХ.
Пошто је крајем септембра 2000. кандидат Демокатске опозиције Србије Војислав Коштуница, на изборима за председника СРЈ, задобио битну предност, најава другог изборног круга изазвала је масовни бунт и преврат 5. октобра 2000, чиме је Милошевић развлашћен.
Prethodno, Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. маја 1999. године, током НАТО агресије на Србију (односно СРЈ) оптужницу против Милошевића.
Ухапшен је 1. априла 2001. а изручен Хашком трибуналу 28. јуна исте године.
Умро је у ћелији затвора Хашког трибунал, Шевенинген, где се налазио од јуна 2001, званично од инфаркта.
Извор: Танјуг
