СТУДЕНТКИЊА ИЗ СРБИЈЕ: Први пут сам ПОПУШИЛА цигару, наложила га, а он ми је дао ТО што сам ЈАКО ЖЕЛЕЛА
Халтери, кожне јакне, одређене фризуре и неизоставне цигарете!
Многе чудне приче носе станови за изнајмљивање. Од исфлеканих чаршава преко, хладних зидова, шкрипутавих подова догађају се приче које се носе у дубоко у себи па чак и у гроб.
Ипак, неке приче нађу пут до јавности. Тако је и са овом причом. Вања је била одличан ђак у средњој школи, током идења у исту спознала је своју страст према медицини. Још је срећнија била када је добила и позив од једног београдског одбојкашког клуба да постане њихов члан. Врло радо је прихватила тај позив и њена животна бајка је почела да остварује.
Играла је у првом тиму, предавања су јој почела, чинило се да све иде у правцу у коме треба.
- Требала сам да изнајмим стан, а мој клуб се понудио да ми плати стан, то јест да бесплатно живим у стану који је близу сале где тренирамо. Сви у породици су били одушевљени, па и ја таквом идејом - почиње своју причу.
Једини проблем је био што није била сама у стану.
- Како су ми из клуба рекли, тренутно немају бољу понуду од ове. Мораћу да делим заиста велики стан са једним старијим господином, а ја сатерана у ћошак немањем свог кревета и скривањем код другарица по студентским домовима, пристала сам. Наравно да родитељима нисам рекла да нисам сама у стану, али сам размишљала шта уопште може да крене по злу?
- Запрво првих пар недеља је заиста све било како и треба. Понекад би попили кафу, прокоментарисали дневнополитичка дешавања и то би било све. Једино што ме је мало копкало било је то што би ми сваким новим даном, изнова и изнова нудио да запалим. А ја заиста нисам била пушач.
Вању је испричала и када је први пут пропушила пред овим човеком.
- Моји су били у финансијском проблему. Отац је направио велики проблем, случајно је трактором ударио неког господина и узео његово комплетно лечење на себе. Једном фрустрирана телефонским позивом од куће, остала сам да плачем, а мој станодржац је прислушкивао цео разговор. Тај човек је само пришао, загрлио ме и рекао да мисли да може да ми помогне. Све што треба да урадим било је - да запалим цигарету пред њим! Тада сам први пут попушила пред њим. И за то ми је дао 100 евра. Сутрадан смо се правили као да се није ништа догодило, а онда су почели његови предлози.
Халтери, кожне јакне, одређене фризуре и неизоставне цигарете!
- Није ми био проблем да попушим цигарету пред њим у кожној јакни и да за то добијем 150 евра. Игра је коначно престала када је предложио да ''онанише'' пред мном док пушим цигарету, ту сам пукла и само јавила клубу да нећу више ни играти за њих нити становати у том стану. Све ово је била само игра, он се не би пипао и нисам могла ни да наслутим из којих разлога њему значи да ја попушим цигарету и то са рецимо плетеницом! Тек онда сам увидела код каквог болесника сам живела. Ко зна само шта је он све радио а да ја то не знам!
Данас сам срећна, живим са мужем далеко у Аустралији али ово епизоду из свог живота дефинитивно никада нећу заборавити!