Истине и заблуде о ковиду: СВЕ ШТО СТЕ ЖЕЛЕЛИ ДА ЗНАТЕ О КОРОНИ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ
За пуних шест месеци, откако је Светска здравствена организација (СЗО) прогласила пандемију ковида 19, и поред преданог рада научника у стотинама лабораторија широм света, вирус САРС-КоВ2 још није разоткривен, а и нека од почетних сазнања пракса је у међувремену довела у питање, па и демантовала.
Тако се, рецимо, од почетне тезе да је ковид 19 респираторна болест, дошло до сазнања да вирус корона напада све органе - од мозга, преко срца до брубрега. Сад се зна да су неутемељене биле и претпоставке да ће врућине зауставити ширење САРС-КоВ2, па СЗО усред лета на нашој хемисфери закључује да долази до убрзавања пандемије.
ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ ПОСЕБНО ИЗДВОЈИО ДР МАРИЈУ ЗДРАВКОВИЋ: Дирнула ме је њена пожртвованост за Србију
Током дана без облака, а онда следи преокрет: ПОСЛЕ СУНЦОБРАНА ОБАВЕЗНИ КИШОБРАНИ
Обележавамо дан Свете Петке Трнове: Да вам не би ТРНУЛЕ РУКЕ целе године данас НИКАКО НЕ СМЕТЕ ОВО ДА РАДИТЕ
И оно што се досад сазнало о новом вирусу, требало би узети са резервом, јер ако нам је он ишта дефинитивно показао од децембра прошле године, када је званично пријављен у Кини, јесте - да о њему ништа не знамо. САРС-КоВ2 се свакако понаша другачије од свих вируса са којима је наука до сада имала искуства и многе дилеме су још отворене - зашто се неки заразе у кратком контакту, а други ни тогом дуже неге болесног члана породице, од чега зависи каква ће бити клиничка слика, зашто и код младих и здравих болест толико брзо некада напредује да за неколико сати морају на респиратор...
Од почетка пандемије мењали су се ставови о инкубацији вируса, дијагностици болести, терапији. У Србији је протокол за лечење коригован осам пута, а у неким земљама и по 20. И даље о свему, од самог преношења до излечења, има много контроверзи.
Колико можемо да рачунамо на колективни имунитет?
Све досад указује да нам ни имунитет крда, ни имунитет после прележаног ковида, неће превише помоћи ако на јесен буде другог удара короне. Ни земље које су имале стратегију "развлачења епидемије", тако да она дуже траје, да не би у исто време имали велики притисак на болнице, и попуњеност капацитета, али ни државе које нису примењивале радикалније мере против ковида, као што је Шведска, немају ону прокуженост становништва вирусом која би направила имунолошки бедем.
Број оних који су развили антитета на корону, према лабораторијским потврдама, далеко је испод 60 одсто, колико је потребно за колективни имунитет. Тај праг није прешла ни Шведска иако је развијала стратегију имунитета крда. Истина је да сад има мањи број инфицираних него друге земље, и мање тешких случајева ковида, али је у овој земљи са око 10 милиона становника од нове болести преминуло чак 5.500 људи.
Ни имунитет после прележаног ковида није нам велика узданица. Наиме, код многих излечених нису се развила антитела, а и код оних код којих јесу, имунитет, по свој прилици, траје свега неколико месеци, у сваком случају мање него што смо се надали. Ћелијски, т-имунитет, не може да се измери, па ће бар он можда да нам помогне.
Боље је да се заразимо сада
Иако су и поједини лекари слали поруке да је вирус ослабио и да је боље да се заразимо пре другог таласа, најављеног за јесен, то није упутство које би требало послушати. У овом другом налету, или другом пику првог таласа, како ко од епидемиолога већ дефинише садашњи епидемиолошки моменат, било је много више оболелих са тежом клиничком сликом ковида 19 него у почетку епидемије. Светска статистика показује да око пет одсто оболелих има најтежу форму болести, и морају на респираторну потпору.
А, у Србији се у овом другом таласу показало да много више оболелих мора на болничко лечење него што је то био случај у првом. Да ли је то само игра бројева - да са више оболелих реално имамо и већу попуњеност болничких капацитета, или се вирус сада показао "оштријим", непознаница је.
Ко може да каже "не може ми ковид ништа"?
Ни они најздравији и у најбољој физичкој форми не могу да се осећају сигурним, јер не само да могу да се заразе, него и да развију тешку клиничку слику, па и да умру од компликација ковида 19. Већ је било случајева и у свету, и у Србији, да су од ове заразе преминули млади, који нису имали друге хроничне болести.
Нова истраживања показују да ковид 19 оставља озбиљне последице чак и када га "прегурају" без икаквих симптома. То су, наравно, још почетни ставови који тек треба да се провере у дужем времену, и на већем броју пацијената, а, према ономе што је до сада објављено, ковид би могао да остави озбиљне последице на плућима, срцу, мозгу, као и да додеве до стерилитета.
Можемо ли да се инфицирамо у мимоходу?
Контакт са инфициранима је једна од најризичнијих ситуација, али додатни проблем је то што се заправо са сигурношћу не зна да ли су особе које немају никакве симптоме инфекције позитивне на вирус корона. Велики број инфицираних, у првом таласу епидемије и до 80 одсто, није развио никакве видљиве симптоме ковида 19, а и они су преносиоци инфекције. Чак су и опаснији од оболелих са класичном клиничком сликом ковида 19, јер пошто не знају да су ифицирани не предузимају мере самоизолације, шетају и шире вирус. Зато стручњаци и упозоравају да се треба понашати тако као да је свако заражен и држати дистанцу.
Ипак, не би требало улетати у панику ако се испостави да је особа са којом смо се скоро видели заражена. Наиме, није сваки контакт ризичан. Оно што се сматра епидемиолошки ризичним је контакт дуже од 15 минута са зараженим, на удаљености мањој од метар и по, и без заштите.
Да ли се преноси и ваздухом?
Почетни ставови били су да се вирус преноси само капљично, или ако се рукама после контакта са зараженим предметима унесе у нос, уста или очи. Сада је већ готово извесно да се вирус шири и путем ваздуха. Када је на то упозорило више од 300 научника из света, СЗО је прво одбијала да прихватио њихове закључке. Али, и они сада потврђују да "преношење ваздухом" не може да се искључи у одређеним окружењима.
То значи да би вирус корона могао да се преноси и преко сићушних честица које настају током разговора или издисаја. Уколико ти докази буду потврђени, то би могло да утиче на нова упутства за понашање у затвореним просторима.
Вакцина ће нас спасти
Вероватно - да, али када буде у примени. Кинези су већ направили вакцину против ковида, Руси је најављују за 10. август, Канада развија вакцину, чека се и она са Оксфорда... Нико још, међутим, није рекао колико доза вакцине ће бити потребно да развије имунитет против вируса корона.
Досад се зна само да вакцина ствара вишеструко више антитела него прележана болест, али не и после колико доза, ни колико ће та врста заштите да траје.
Снажно невреме у Краљеву НАПРАВИЛО ПОТОП: Аутомобили под водом, канализација препуна
МИСТЕРИОЗНИ ПОМОР РИБЕ У ЈАДРУ: Истрага је у току, постоје две теорије
ГНУСНИ ЧИН БЕСРАМНОГ ДИВЉАШТВА У СРБИЈИ: Двојица дечака пушкама гађали птицу у гнезду и притом уживали
ЖИВОТНА ИСПОВЕСТ ДР ПРЕДРАГА КОНА: "Био сам спреман да дам руку за многе који ме пљују"
СУТРА СЛАВИМО СВЕТУ ПЕТКУ ТРНОВУ: Ове ствари НИКАКО не смете радити на овај празник (ВИДЕО)
