Који је то српски бедем на југу: Погрешно је зову МОМЧИЛОВ ГРАД, а туристи је могу видети и у 3Д ИЗДАЊУ (ФОТО)
Пирот је први пут ушао у састав српске државе за време Стефана Немање (од 1183. до 1189. године), а био је део српских територија и за време царева Душана и Уроша, као и у доба кнеза Лазара.
Пиротска тврђава, међу десетак најлепших српских војних утврђења, кроз различите временске периоде носила је различита имена: Turres (кула), у 3. и 4. веку за време Римског царства, а потом Пиргос, Thurib, Момчилов град, Кале, Тврђава. Данас се за ово утврђење, грађено за време владавине кнеза Лазара, најчешће користи име Кале или Пиротска тврђава.
ПОСЛЕ 10 ДАНА КОНАЧНО ПРОХОДАН ПУТ НА ГОЛИЈИ: Нестварна слика са српске планине, формиран снежни тунел (ФОТО/ВИДЕО)
"КАД ЛЕГНЕМ ОНДА МИ ЈЕ НАЈТЕЖЕ, А И ТО ЋЕ ПРОЋИ" Бака Десанка живи четири деценије у мраку и има само један сан!
ИМАЛИ КАРТЕ ЗА ПРВИ РЕД - СРБИ СВЕДОЦИ БУЂЕЊА ВУЛКАНА НА ИСЛАНДУ: На само 500 метара од незаборавног призора!
Пирот је први пут ушао у састав српске државе за време Стефана Немање (од 1183. до 1189. године), а био је део српских територија и за време царева Душана и Уроша, као и у доба кнеза Лазара.
У време успона Моравске Србије, током Лазареве владавине, Пирот је био стратешки важан град на источној граници државе. Пошто се налазио на правцу турских похода, Лазар је утврђење подигао уз десну обалу Бистрице, на издвојеној стени, код узвишења Сарлах. Тврђава, релативно малих димензија, састоји се из три целине: Горњег, Средњег и Доњег града.
Горњи град, саграђен за време кнеза Лазара, издуженог је полигоналног облика, са кулама правоугаоне основе. У склопу овог дела утврђења је донжон кула и улазна капија.
Средњи град саграђен је за време владавине деспота Стефана Лазаревића. Елипсоидног је облика и степенасто се спушта ка подножју.
Доњи град, грађен је према равници, ка којој се степенасто спушта са јужних, источних и северних страна од Горњег града. Ту пролази и река, која чини природну одбрану, па је улаз у град био могућ само са једне стране. Доњи град су градили Турци, крајем XVIII века, а у овом делу је пронађена плоча са натписом који сведочи да је 1804. године Рахим паша обновио град.
Током владавине кнеза Лазара (1371- 1389) у утврђењу је била смештена војска, властела и градска управа, а зидине су пружале уточиште и осталом становништву у та немирна времена. Већ 1385 - 86. Лазар се суочио са снажним продором Турака ка Понишављу, а Пирот је освојен у првом налету. Кнез Лазар шаље војску на челу са војводом Димитријем (Војиновићем, рођени брат монахиње Јефимије) да поврати град. Уз помоћ становника, који су га пустили да уђе у град, у томе и успева. Међутим, убрзо стиже бројна турска војска, која је опустошила и попалила околину града, а војевање је завршило у корист Турака. Мехмед Нешрија, турски хроничар бележи да је српску војску предводио Лазарев сестрић (претпоставља се Стефан или Лазар Мусић).
Део становништва Лазарев сестрић је евакуисао приликом повлачења, а тврђаву запалио. Ово је разбеснело турску војску, а према мишљењу неких историчара, то је био директан повод за Косовску битку. Мусићи су неколико година касније страдали на Косову. Ово није био коначан пад Пирота у турске руке.
Током владавине деспота Стефана, сина кнеза Лазара, Пирот је враћен Србији. Стефан је наставио изградњу тврђаве, коју је његов отац започео. Ојачао ју је још једним редом бедема, градећи тако Средњи град. Али Пирот није дуго био под српском влашћу. У турским надирањима 1425 - 1427. године пао је под власт Османлија.
Уједињена српско - мађарска крсташка војска успела је 1443. године на кратко да га ослободи. Већ почетком следеће године Турци га поново освајају. Ослобађањем од Турака, Пирот, а тиме и тврђава, поново су постали део српске државе. Утврђење је био у војној употреби до прве половине 20. века. Данас је већим делом очувано, а од 1970. до 1986. године вршена су археолошка истраживања, праћена рестаураторско - конзерваторским радовима, које су изводили Завод за заштиту споменика културе из Ниша и Музеј Понишавља из Пирота.
Дуго се ово утврђење погрешно називало Момчилов град, верујући да га је подигао чувени војвода са јужних Родопа, Момчило. О њему се мало зна - да је живео у првој половини 14. века, учествовао у византијским грађанским ратовима током којих је добио високу титулу деспота и да је погинуо 1345. године у опсади грчког града Перитериона. Забуном у историјским рукописима, Перитерион је постао Пирот, па је утврђење приписано њему. Новијим археолошким истраживањима доказано је да је град настао у другој половини 14. века, па се са сигурношћу може рећи да војвода Момчило није његов градитељ.
Оно што је у данашње, модерно време занимљиво јесте то што се Пиротска тврђава може видети и у 3Д издању.
Наиме, Пиротска тврђава се може видети интерактивно у 3Д захваљујући пројекту Министарства за европске интеграције које је јавно пустило у рад сајт пројекта Дигитализација националне културне баштине - интерактивне 3Д панормаске туре на којем се осим пиротске тврђаве могу видети и други споменици културе на подручју Србије.
Овим решењем, које је финансијски подржала и Делегације Европске уније у Србији, Министарство је желело да пружи свој допринос у обележавању 2018. као "Године европског културног наслеђа" и придружи се земљама Европске уније у мисији промовисања богатства културне различитости, наслеђа и интеркултурног дијалога.
Пројекат дигитализације обновљених здања националне баштине Србије који ће бити настављене и у будућности има два циља: да објекте од изузетног културног значаја учини доступним свим корисницима интернета кроз изградњу виртуелних интерактивних панорамских 3Д тура, с једне стране, а са друге, да укаже на значај коришћења фондова ЕУ у обнови културне баштине у нашој земљи. Резултат пројекта је интегрална web платформа на којој је детаљно представљено пет обновљених објеката - Суботичка синагога, Пиротска тврђава, црквени комплекс Јабланица, Голубачка тврђава, тврђава у Бачу.
Поред информација о средствима која су уложена за обнову и података о њиховом историјату, за свако појединачно здање израђена је специјална виртуелна интерактивна панорамска тура, тако да је за обилзак ових објеката сада довољно и неколико кликова мишем.
Пројекат је финансиран из буџета Града Пирота. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
