Истраживање о квалитету живота пацијената са раком плућа, који се лече савременим терапијама

Ових дана навршава се тачно две године од када су савремене терапије за рак плућа стављене на листу лекова о трошку РФЗО. Тиме су, након вишегодишње борбе удружења пацијената и лекара, савремени лекови постали доступни и пацијентима у Србији. Захваљујући тој одлуци, више стотина пацијената оболелих од рака плућа добило је могућност да се лечи, живи и ради, јер се данас са раком плућа уз помоћ нових лекова, може врло квалитетно живети.

С обзиром на то да први пут постоји респектабилан број пацијената који већ дуже време, уз помоћ нових лекова, живе са раком плућа, Удружење пацијената за борбу против рака плућа „Пуним плућима“ је заједно са лекарима Клинике за пулмологију УКЦ Србије, спровело велико истраживање о квалитету живота и лечења пацијената са раком плућа, који примају савремене терапије. Истраживање је по по први пут омогућило јасне и егзактне податке о најзначајнијим бенефитима по живот пацијената, али и остале информације, које указују шта се још може побољшати у процедурама лечења и дијагностици најчешћег и најсмртоноснијег карцинома.

- Држава има јасан став од 2017. године поводом стављања нових иновативних лекова на Листу лекова и у томе од тада постоји континуитет. За сада, листа иновативних лекова излази једном годишње, а наш циљ је да излази и чешће. Захваљујући иновативним лековима који значајно мењају ток и исход лецења, неке од најтежих болести постају хроничне болести. Такође, једна од кљуцних ствари од значаја за примену иновативне терапије су искуства пацијената, њихових породица и здравствених радника, а на основу чега се процењује и потврђује ефикасност и значај ових лекова, што нам даје додатни подстрек у планирању стављања што већег броја иновативних лекова. Када говоримо о даљим плановима за лечење карцинома плућа, циљ је да се обезбеди иновативна терапија и за пацијенте са нижом експресијом биомаркера испод 50 одсто. Иновативна терапија за карцином плућа која је стављена на листу лекова почетком 2020. године је обезбеђена за све пацијенте који испуњавају стручне критеријуме и држава је поставила као циљ да, када се обезбеђују иновативни лекови они буду доступни за све пацијенте којима је потребна што ћемо и наставити - проф. др Сања Радојевић Шкодрић, РФЗО, директорка.

Државни секретар Министарства здравља, проф. др Предраг Саздановић, истакао је на конференцији за новинаре „Ми смо шампиони“ значај превенције у лечењу карцинома плућа.

- Поред подршке увођења најмодернијих метода лечења карцинома плућа, Министарство здравља интензивно ради на стратешком плану и оснаживању примене здравствене заштите која подразумева превентиву и рану дијагностику карцинома плућа. То пре свега подразумева изузетан едукативан рад са најосетљивијим популацијама, ту мислимо на средњошколску и студентску популацију којој морамо указати на штетности пушења и све оно што таква врста понашања носи са собом. Превентива је основа сваког даљег лечења и поред свих најмодернијих технолоских апарата, најмодернијих апарата за зрачење и свега осталог највазније је ићи на превентивну ствар- проф. др Предраг Саздановић, државни секретар Министарства здравља

У истраживању, које је спроведено током марта и априла 2022. године, учествовало је 65 пацијената (43 мушкарца и 22 жене) који примају савремене терапије, што представља готово 15 одсто од укупног броја пацијената који се лече новим лековима у свим болницама у Србији о трошку РФЗО.

Најмлађи пацијент који је учествовао у анкети има свега 41, а најстарији 73 године. Половина их је из Београда, док остали живе у градовима и мањим местима у Србији. Презентујући податке истраживања, ass. др Михаило Стјепановић, директор Клинике за плућне болести УКЦ Србије указао је на забрињавајући податак да је половина анкетираних раније била пушач, а да четвртина и даље пуши.

- Готово 70 одсто испитаника више од три године живи са дијагнозом рака плућа. Скоро 60 одсто пацијената први симптом који су имали пре постављања дијагнозе је био јак и упоран кашаљ, 30 одсто је осећало умор, а око 40 одсто њих је навело бол у рамену/руци, односно грудном кошу. Колико је важно да грађани не занемарују симптоме, показује и податак да се половина испитаника јавила лекару и добило дијагнозу рака плућа за мање од месец дана. Међутим, забрињава да је 40 одсто испитаних, приликом првог јављања лекару у дому здравља, упућено на преглед код лекара друге специјалности, најчешће реуматологу, физијатру, неурологу и кардиологу - рекао је ass. др Стјепановић.

Што се тиче протока времена од првих симптома до почетка лечења, односно добијања  савремене терапије, подаци су разнолики: 20 одсто њих је започело са терапијом већ у прва два месеца од појаве симптома, 30 одсто за мање од три месеца, 25 одсто између три до пет месеци, а чак 25 одсто испитаника започело је лечење савременим лековима тек након шест и више месеци. Поменути подаци указују на различито време чекања за почетак лечења, а оно је највише узроковано компликованим процедурама, односно сналажењем пацијената за дијагностику и то пре свега скенера, за који је 50 одсто анкетираних изјавило да им је био највећи проблем са којим су се суочили током постављања дијагнозе, док је њих 25 одсто као највећи проблем, истакло дуго чекање на бронхоскопију.

- Оно што охрабрује је колико дуго су анкетирани пацијенти на савременој терапији. Половина испитаника прима нове лекове између 15-24 месеца, а чак 20 одсто њих квалитетно живи и нормално функционише уз савремене терапије дуже од 24 месеца. Податак за понос свих је да постоје и четири пацијента који примају савремене лекове дуже од четири, а неки и готово пет година. То је продужење живота, које је до пре неколико година било незамисливо. Ти пацијенти су лечени годинама из донације, а од пре две године њихово лечење је преузео РФЗО. Верујем да ће у будућности таквих примера бити све више, нарочито уколико РФЗО прошири индикације за добијање савремених лекова и да ћемо тада о раку плућа говорити, више као хроничној, а не смртоносној болести – истакла је Оља Ћоровић, из Удружења за борбу против рака плућа „Пуним плућима“.

Највећи број испитаника, готово 2/3 прима имунотерапију, док 1/3 прима циљане (молекуларне) терапије. Податак да се 95 одсто испитаника осећа боље од како добија терапију, и да воде свој живот готово као и пре болести, је директни показатељ о квалитету живота који савремено лечење доноси.

Једина разлика која постоји је у комфору код пацијената који примају циљане терапије. Наиме, поједини пацијенти узимају само једну таблету дневно и не морају да пазе на оброке приликом узимања терапије, док други морају да узимају 6-8 таблета дневно и уз то обавезно морају да воде рачуна и о оброцима приликом узимања лекова.

Ђурђина Јовановић (55) учитељица из Младеновца, већ две године је на имунотерапији, а када јој је утврђен карцином била је у четвртом стадијуму болести.

- Када сам добила дијагнозу, са животом сам се била поздравила. Једва сам ходала, дисала, трпела јаке болове и имала 17 килограма мање. У том периоду имунотерапија је стављена на позитивну листу и ја сам била међу првим пацијентима, који су почели да је примају. Моје стање је било врло драматично. Била сам у одмаклом стадијуму болести, када операција није могла да се обави, са метастазама на јетри и плућној марамици. Данас, две године касније, метастазе су нестале, а ја сам друга жена. Живим, радим и осећам се добро. Ускоро идем на X нож и ако интервенција успе, моћи ћу да кажем да сам победила рак плућа - прича Ђурђина.

Оно што се може установити из истраживања јесте да пацијенти сматрају да су прилично информисани о својој болести, а највише информација добијају од лекара, других пацијената/удружења пацијената, као и медија. Такође, сви до једног анкетираног пацијента одговорили су да највише верују лекару који их лечи.

Они који се лече од тешких болести, имају прилике да се увере у квалитет лечења у Србији. С тим у вези, одговарајући на питање да ли сматрају да би се боље лечили у региону и Европи, него у Србији, 90 одсто њих је рекло да не би, нити би да имају могућности ишли на лечење нигде у региону (Словенија, Хрватска, Мађарска...), док је свега 10 одсто рекло да би отишло, али само у земље западне Европе и то пре свега због бољих бољих услова лечења и комфора болница. Владан Комадина, лекар у пензији из Београда је један од оних пацијената који се најдуже лечи имунотерапијом у Србији.

- Да имам рак, сазнао сам сасвим случајно. Све је почело 24. априла 2018. године када сам имао мањи епи напад. Тада сам изгубио моћ говора, због чега су моји укућани позвали Хитну помоћ, да би ме одмах одвели на ВМА. Скенер је показао да има метастазе на мозгу. После одласка на неурохирургију, тражен је узрок болести и брохоскопија је показала да имам карцином плућа. Био сам на гама ножу, промена на мозгу је уклоњена. Након што је одређен подтип, прописана ми је имунотерапија, на којој сам и данас. Тумор се смањио и сада се осећам добро и живим потпуно нормално - испричао је Комадина.

Последње питање у анкети било је: „Шта би променили и унапредили када је дијагностика и лечење пацијената који су суспектни на рак плућа у питању“.

Њих 75 одсто на првом месту сматра да држава треба што пре да организује скрининг на рано откривање рака плућа, на друго месту, за шта се определило 50 одсто испитаних, је да би држава требало да повећа доступност савремених терапија свима којима би оне помогле, 30 одсто сматра да приоритет треба да буде бржа дијагностика (ЦТ/МР/бронхоскопија...), а 25 одсто да главни приоритет треба да буде додатна едукација лекара у домовима здравља, како би на време препознали симптоме рака плућа.