"Ја сам њега одмах препознала, он је кренуо према мени..." Потресна прича баке Марице која се две године борила за свог унука којег је мајка оставила у Звечанској
Кад је бака Марици ћерка оболела од рака, муж и она борили су се за њен живот и запустили сина који је бежао од куће и завршио у затвору а који је у међувремену добио дете са женом с којом је био у краткој вези. А онда му је у затвор стигло писмо...
Марица Милошевић (70) је након дугогодишње борбе усвојила свог унука Пеђу, ког је мајка оставила у Звечанској. Од сина, који је у затвору, сазнала је да има унука и одмах је кренула да га тражи. Прича малог Пеђе могла је да нема срећан крај. Ипак захваљујући писму које је стигло његовом оцу у затвору и упорности његове баке, дечак из Звечанске добио је топли дом и сву љубав своје породице.
А несрећа породице Милошевић почела је када је Марици ћерка оболела од канцера. Како су били посвећени њој и њеном лечењу, син је остао "запуштен".
Сину у затвору стигло писмо да има сина
У тој борби за ћеркин живот која се завршила трагично, она и супруг су "испустили" сина.
- Како је она умрла, тако су почели проблеми. Син је бежао од куће, тражио је друштво на улици, био је у затвору и када је изашао из затвора, био је са том госпођом која је родила њему сина, живели су заједно 9 месеци, пре него што је он опет завршио у затвору. Ми ништа о њој нисмо знали - прича бака Марица кроз сузе.
- Она је послала писмо мом сину у затвору да се њихов син налази у Звечанској, рекла му је да се зове Предраг и да је она њега одмах по рођењу оставила, није га ни у руке узела. Син ме је одмах позвао да одем да видим шта се дешава. Ја сам то и урадила, али сам била у шоку, нисам веровала да имам унука. Потврдили су ми у Центру за социјални рад да то јесте мој унук - прича Марица.
Први сусрет са унуком
Присећа се и свог првог сусрета са унуком Пеђом у Звечанској.
- Одмах сам одатле отишла у Звечанску код социјалног радника. Испричала сам му ситуацију, он ми је потврдио све. Рекао ми је да му је чудно да нико није дошао две и по године да га обиђе, ја сам му објаснила да ми нисмо ни знали. Дозволио ми је тада да видим свог унука, одвео ме је у собу где су деца. Ја сам њега одмах препознала, он је исти мој син. Он је кренуо према мени рукама да га узмем у руке. Кад тад нисам добила инфаркт, нећу никада - присећа се бака Марица гостујући у јутарњем програму Прве телевизије.
Марица је одмах ангажовала адвоката, а њена борба за унука трајала је пуне две године, након чега јој је суд доделио старатељство.
Али, ни ту није био крај њеним проблемима.
- Суд је донео одлуку да сам ја старатељ детету, али онда ме је Центар за социјални рад малтретирао. Тражили су ДНК, нису ми давали дете, да треба на упознавања да долазим, па да га узмем ујутру па да га вратим увече. Два месеца су ми правили проблем. Он то у почетку није схватао, али како је растао, већ је почео да буде свестан. Када сам га довела из Звечанске кући, он није знао шта је то фрижидер, туш кабина, шпорет.. Бог ми је узео ћерку, али ми је дао унука - каже Марица.
Пеђа данас има 12 година и јако је везан за своју баку
Пеђа данас има 12 година, а како његова бака прича, слажу се одлично.
- Све ме слуша, он је толико вредан, пре него што оде у школу он мене прво пита да ли треба нешто да ми помогне. Ја за њега морам да будем здрава, не смем да се разболим. Имала сам инфаркт, он је све време био уз мене. Он је толико везан за мене, да је то невероватно - каже Марица.
На питање водитељке да ли јој је потребна финансијска помоћ, јер живе искључиво од њене пензије, скромна бака Марица каже:
- Мени је јако непријатно да причам о тим стварима, живимо од моје пензије. Ја много пара дајем за лекове, али ја увек за мог унука оставим да има и за патике и ужину и све што му затреба. Он мора да има све оно што имају и друга деца - рекла је Марица гостујући на ТВ Прва.
Пеђа са својом мајком нема никакав контакт, каже Марица.
- Он ко год да га пита, он каже да је њему мајка мртва. Једном приликом ми је дошао и показао поруку од мајке да му је стигла. У поруци је она питала да се виде, када га је позвала и представила му се као његова мајка, Пеђа јој је рекао "Ко си ти бре, ти ниси моја мајка, моја мајка је мртва. Имамо само баку и тату" - испричала је.
"Желео бих да будем као Роналдо"
Пеђа је данас тинејџер, иде у школу, а редовно и тренира фудбал. До детаља се сећа првог дана када је дошао у бакину кућу. Како каже, сам решава све школске задатке, математика му иде слабије, а највише воли физичко.
- Имам жељу да завршим школу, да будем као Роналдо, да баки узмем собу да спава и да докажем мом разредном и свом директору, да када будем играо да им дам карту - каже Пеђа за "Exploziv".
За њега сви имају само речи хвале, и другари и тренер!
- Талентован је, увек је мотивисан, не само за фудбал, него и за животно искуство - каже његов тренер, док његови другари кажу да колико је добар друг, још је бољи фудбалер.
Марица Милошевић, након што је изгубила ћерку, доживела је највећу срећу на свету када је усвојила свог унука Пеђу и рекла му да иде кући, одлучна да га васпитава да буде дете за пример.
- Бог ми је ћерку узео, а дао ми је унука! Када ме је видео на дан усвајања, када се залетео и загрлио ме! Рекла сам му да идемо кући! Он је трчао по дворишту и викао да иде својој кући! И васпитачице су почеле да плачу! То је била највећа срећа на овом свету. Сама себи сам рекла да ћу да га васпитавам да буде дете за пример - закључује Пеђина бака Марица.
Србија Данас/Блиц/ТВ Prva/Exploziv/TV Уна