"ЈЕДАН ОД НАЈСТРАШНИЈИХ ДОЖИВЉАЈА..." Запањујуће: Срби присуствовали ЕРУПЦИЈИ ВУЛКАНА на Исланду (ФОТО)
Невероватном призору присуствовали су и Срби, који су остали одушевљени
Кад брдима потече врело црвенило и укаже призор који је само једном виђен у последњем миленијуму, онда му ваља и присуствовати, нарочито у суровој земљи која одише неким другим бојама и у којој се, макар према навикама Срба, дешава мало занимљивог.
МЕЊА СЕ "СЛИКА" ПРОЛЕЋА Након лепог времена, очекују нас велике промене - објављена детаљна прогноза за АПРИЛ
"СТИГНИ МЕ АКО ЗНАШ" Када је петак 13. у сред уторка? (ВИДЕО)
ПОСЛЕ 10 ДАНА КОНАЧНО ПРОХОДАН ПУТ НА ГОЛИЈИ: Нестварна слика са српске планине, формиран снежни тунел (ФОТО/ВИДЕО)
Зато Петру Штакићу и његовој супрузи Ради, који живе на Исланду, није било тешко да у среду превале 370 километара до полуострва Рејкјанес и присуствују ерупцији једног четири вулкана из венца Крисавик.
Ерупција је почела 19. марта, а нестварне слике које су са 500 метара од кратера уживо посматрали супружници, последњи пут су се указале у 12. веку. Цео вулкански венац мировао је 900 година, а ерупцији је претходила вишемесечна серија снажних земљотреса који су највљивали реке магме.
- Невероватан доживљај, за мене истовремено и један од најлепших и најстрашнијих у животу, под вулканом човек осети страхопоштовање према мајци природи и схвати колико је мали и небитан - каже Петар (36).
Исто је Петар схватао и пре осам - девет година, у неким другим много суровијим крајевима света, далеко од куће. У Сибиру! Из њега је стигао до Исланда са успутном станицом у Ужицу у којој се задржао четири године.
Рођен је у Београду где је завршио основну и средњу Хемијско технолошко прехрамбену школу, на послетку и ДИФ. Неко време је радио у хотелу на Златибору, па отишао у војску, а после ње у Школу резервних официра где је стекао чин потпоручника пешадије у резерви.
Како посла у струци није било, 2012. живот га је одвео у Сибир. У граду Нергјури, у руској републици Јакутија, радио је на изградњи нафтовода од Пацифика до кинеске границе. Тежак хлеб делио је са Милетом Петронијевићем, Чачанином, са којим се спријатељио. Хладно, неиздрживо, предалеко - Сибир.
- Једног дана у бараци за раднике нафтовода, а осим нас ту су били сибирски домороци и Киргизи, Милета и ја смо на минус 46 цвокотали од зиме и признали да овако више не може. Повели смо се идејом да се из руске недођије вратимо у Србију и зарађени новац уложимо у пољопривреду - сећа се Петар Штакић.
Примамила их је малина јер је ово воће тада било добро плаћено, а они одлучили да одмах загризу велики комад. У Волујцу код Ужица подигли су малињак на седам хектара. Само систем за наводњавање коштао их је 30.000 евра. Плус машине и остало што захтева модерно малинарство.
Уочи прве бербе 2017. задовољно су Петар и Милета трљали руке чекајући да уложено, оно што је зарађено у Сибиру, почне да се враћа. Ангажовали су преко 50 берача. Али, није све ишло по плану, кола су се окренула низ брдо када су откупљивачи изашли са ценом далеко нижом од рентабилне. Ни следећа сезона ништа није била боља.
- У међувремену сам се оженио Радом, Ужичанком, а осим малинарства нас двоје нисмо имали других прихода. Требало је отплаћивати дугове и истовремено живети - каже Петар.
Растао се са Милетом. Његов колега из Сибира и ортак у малинарству поново се запутио у Русију, овај пут Санкт Петербург.
- Нашао сам оглас за рад на Исланду и за мање од десет дана сам отпутовао тамо. Запослио сам се у фабрици која производи морску со уз помоћ геотермалне енергије. Пар месеци касније на Исланд је дошла и моја супруга. И и она ради у истој фабрци.
Штакићи живе у Вестфјордсу, најветровитијем насељеном месту на свету. Само на Северном полу јаче и чешће дувају ветрови.
- У овом месту, не бих га назвао ни селом, живе пет фармера, локалних Исланђана, и радници фабрике. Осим мене и супруге у њој ради још четворо људи, Срба које сам ја довео. Станујемо на самој обали мора, у кругу фабрике која је уз фарме и напуштени хотел једини објектат у Вестфјордсу. Овде нема ништа да се купи, најближи град је Исафјордур, 130 километара одавде - преноси Петар Штакић.
Вестфјордс је најстарији, истовремено и најненасељенији део земље. Ветрови који овде шибају толико су јаки да преврћу камионе, а предео толико пуст да морским обалама прилазе китови и фоке.
- Температуре су зими веће него у Србији, али ветрови стварају субјективан осећај да је минус 15-20. Окружени смо изворима геотермалне воде чија температура је 97 степени. На Исланду живи око хиљаду Срба и углавном су везани за спорт - прича Петар Штакић.
Добар део новца зарађен на Исланду послао је у Србију да врати дугове за малине. Исто то је урадио и Милета Петронијевић из Русије. Од малине Петар није дигао руке - у његовом засаду у Волујцу код Ужица лети се беру румени плодови, али они Штакићу сада нису основни извор прихода.
